Ljubomora je složena emocija koja obuhvata različite vrste osećanja, od straha od napuštanja do besa, poniženja pa čak i mržnje. Ova emocija pogađa ljude na različite načine, a konvencionalna mudrost smatra da je ljubomora neophodna.
Međutim, ljubomora dokazano donosi više štete nego koristi, stvarajući razdore i sukobe u odnosima dok istovremeno utiče na samopouzdanje i llčno poimanje sveta oko nas, bez ikakvih opipljivih činjenica.
Niko ne uživa u tome da se oseća ljubomornim. Ipak ovo je na žalost neizbežna emocija koju skoro svako od nas može da oseti – bilo da je u pitanju romantični, bratsko-sestrinski, prijateljski ili poslovni odnos. U psihologiji se najčešće pominju dve vrste ljubomore – romantična i kompetitivna. Ova dva oblika često se preklapaju, a takvi slučajevi mogu postati i vrlo ekstremni.
Normalno je da se ljubomora pojavi sa vremena na vreme, ali ono što može da učini kada je ne držimo pod kontrolom zastrašujuće je iskustvo koje je u stanju da potpuno savlada zdrave odnose, samopouzdanje i unutrašnji mir. Zato je potrebno razumeti odakle takva osećanja zapravo dolaze i naučiti da uklonimo otrovne misli kako bi stvorili dugotrajne, kvalitetne i zdrave odnose.
Očekivajuće, studije su pokazale da je povećana ljubomora u korelaciji sa nižim samopouzdanjem. Mnogi od nas često nisu svesni doze stida koja postoji u nama jer je u neku ruku prirodno biti samokritičan prema sebi. Ipak, šteta od naše prošlosti može snažno uticati na stepen ljubomore i nesigurnosti u sadašnjosti – smatra Dr.Liza Firestone, autor knjige “Unutrašnji glas”.
Kritički i sumnjivo nastrojeni unutrašnji glas održava destruktivne misli i osećanja, budi osećaj poređenja i stvara lažnu sliku o surovoj realnosti.
Opšte je poznato da odnosi idu glatko kada ljudi nisu previše ljubomorni. Što se više oslobađamo tog osećaja i odvojimo ga od samog partnera, to će odnos postajati čvršći. Ljubomora najčešće dolazi iz sopstvene nesigurnosti – osećanja da smo osuđeni na to da budemo prevareni, povređeni, odbijeni i manje vredni od okoline.
Oni koji nemaju svest o tome da je potrebno lično se pozabaviti kontrolom ovog osećanja, najverovatnije će postati žrtve sopstvene nesigurnosti i nepoverenja u svakoj vezi, bez obzira na okolnosti.
Ova negativna osećanja zapravo potiču iz veoma ranih iskustava u našim životima. Ako smo odbacivani u stranu tokom detinjstva, vrlo lako možemo preslikati tu posledicu na partnera i osećati se kao da nas ignoriše, bez ikakve realne činjenice da je stvarno tako. Isto tako možemo podsvesno birati nedostižne partnere ili nesvesno ponavljati aktivnosti koje odguravaju partnera od nas – tražeći izgovor koji zapravo ne postoji u realnom svetu.
Ovakve situacije, ukoliko su ektremne zahtevaju terapijsko lečenje, ali postoji paradoks koji otežava ispravljanje situacije u korist oba partnera. Naime, što je više čovek ljubomoran, to je manje spreman na kompromis u razmišljanju. Ljubomorni ljudi ponekada imaju toliko snažno stvorene projekcije u glavi da je nemoguće uticati na promenu toka razmišljanja čak ni putem terapijskog lečenja i zato se često smatra da je ljubomora neizlečiva psihološka bolest.
U kojoj meri smo bili okruženi kritičkim i odbacivajućim stavovima i situacijama u detinjstvu, toliko će se taj kritički stav oslikavati i u zrelom dobu, a posebno u emotivnim odnosima. Ipak, bez obzira na iskustva u odrastanju, svi mi posedujemo dozu unutrašnje kritike i sumnje u izvesnoj meri. Većina se može prepoznati u osećaju straha da neće biti izabrani.
Stepen dopuštanja da strah i nesigurnost utiču na tok misli, uticaće i na lično poimanje toga kako nas neko tretira u emotivnoj vezi, bez obzira na stvarnu sliku odnosa.
U svojoj knjizi “Da li ste vi uzrok vaše ljubomore”, Dr. Liza Firestone navodi – “Vrebajući iza paranoje prema našim partnerima ili biti kritički nastrojen prema nekoj trećoj osobi koju čovek ne poznaje, zapravo su kritičke misli usmerene prema sebi. Razmišljanje poput “Šta on/ona vidi u njoj/njemu”, lako se može pretvoriti u “On/ona je tako mnogo bolji/lepši/uspešniji od mene”. Čak i ako se takvi najgori strahovi ostvare i dobijemo mogućnost da izvučemo lekciju iz toga, neretko se desi da reagujemo usmeravanjem besa ka sebi osećajući se uništenim, izigranim, neželjenim i slično.” To je trenutak u kojem je osoba samu sebe dovela u poziciju žrtve, bez ikakvog realnog spoljašnjeg uticaja partnera.
Poput sadističkog trenera, naš unutrašnji glas uči nas da ne verujemo nikome jer smo previše ranjivi. To nas vremenom zaista čini manje dopadljivim i manje stvorenim za romantiku. To je onaj meki šapat podsvesti koji seje seme sumnje i neizvesnosti kroz pitanja poput “Sa kim li je sada”, “Zašto radi do kasno”, “Zašto je izabrao/la veče sa prijateljima, a ne sa mnom”, “Šta li radi kada nismo zajedno” itd…
Svi koji su upoznati sa postojanjem ljubomore znaju da ove misli vremenom počinju da klijaju i prerastaju u nešto mnogo veće poput “Više mu nisam zanimljiv/a, mora da postoji neko drugi”, “Sigurno želi da pobegne, a ne zna kako”, “Mora da sam mu/joj mnogo dosadan/na, teško nama” itd… Ovaj osećaj ljubomore može se javiti u bilo kom trenutku emotivnog odnosa, od 1. dana do 20. godine braka. U pokušaju da se zaštitimo, možemo podsvesno otvoriti “pandorinu kutiju” samokritičnog mišljenja i sumnje i nesvesno se povući iz prave bliskosti sa partnerom.
Takvo osećanje se oseća u vazduhu razgovarali o tome ili ne i zbog toga je vrlo važno naučiti kontrolisati, ako ne i potpuno odstraniti takve strahove, koji su ništa drugo do urođenih misli.
Ne propustite
