Kako to zimsko doba utiče na naše raspoloženje, na apetit, na obrazac spvanja, na naš energetski nivo? Da li je istina da je ‘sve to u našoj glavi’ ili je uzrok ipak biohemijske prirode i ima svoju fiziološku osnovu?

Sezonski afektivni poremećaj takođe poznat kao zimska depresija, zimski bluz ili sezonska depresija je poremećaj raspoloženja tokom kojeg mentalno zdravi ljudi osećaju depresivne simptome svake godine u isto vreme, najčešće tokom zime. Postoje mnoga istraživanja na ovu temu koja potvrđuju, ali i opovrgavaju prirodnu pojavu ovog stanja. Ono što je sigurno je činjenica da vreme zaista može imati uticaja na raspoloženje.

Upitnikom (Seasonal Pattern Assessment Quesstionaire) je utvrđeno da su žene doba od 18-te do 30-te godine, koje žive na određenoj udaljenosti od ekvatora u rizičnoj grupi za razvijanje ovog sindroma. Ovaj upitnik se zasniva na izveštavanju o listi faktora, kao što su dužina spavanja, socijalna aktivnost, raspoloženje, energetski nivo, i kako se ti faktori menjaju kroz sezone. Neka istraživanja pokazuju da je dužina dana koren problema.

Kraći dani, a samim tim i nedostatak sunčeve svetlosti povezuju se sa četri velike biološke promene : smanjeno lučenje Serotonina, povećano lučenje Melatonina, nedostatak Vitamina D i izmenjen cirkardijalni ritam.

Serotonin je dobro poznati modulator raspoloženja. Primera radi, uobičajeni antidepresivi kao što je npr. Prozak deluju po principu povećanja broja neurotransmitera seratonina u mozgu. Melatonin je ključan za regulaciju sna, a nedostatak vitamina D se povezuje sa klinički značajnim depresivnim simptomima. Svi naši fiziološki aspekti (hormoni sna, hormoni stresa, otkucaji srca) su povezani ili se menjaju pod uticajem našeg celodnevnog cirkardijalnog ritma.


Da ova priča ima smisla – tokom zime nedostatak sunčevih zraka, izaziva depresivna raspoloženja, unosi pometnju u naš telesni ritam i kvari ciklus spavanja.
Tako nastaje zimski bluz.

Sve navedeno zvuči veoma logično ali osvrnimo se i na drugu stranu ovog fenomena. Određeni autori (New York Magazine) govore o tome kako je priča o zimskom bluzu samo primer kako naša očekivanja mogu oblikovati naše doživljavanje sveta. Drugim rečima, možda ako ne volimo zimu, a čuli smo za ovaj sezonski poremećaj, postavićemo sebi dijagnozu i iskoristiti to kao izgovor za ostajanje u krevetu. Autor u prilog ovoj temi navodi rezultate istraživanja na 35 000 odraslih Amerikanaca vezano za njhove depresivne simptome :

“Rezultati nisu pružili dokaze da su simptomi depresije kod ljudi izraženiji tokom zime – niti u bilo koje drugo vreme tokom godine. Nedostatak sezonskog efekta je isti bez obzira da li posmatramo čitav uzorak ili samo ispitanike sa depresivnim simptomima.”

 

Međutim, na osnovu par istraživanja teško je zaista utvrditi da li su baš mereni efekti zimskog bluza ili generalno gledano depresivni simptomi. Studija izvedena na pavocima (Univerzitet u Pekingu), pokazala je da skraćivanje dana, odnosno svetlosna deprivacija izaziva anhedoniju, kao i pojačano lučenje hormona stresa kortizola.

Poznato je i da stanovnici skandinavskih zemalja, u nedostatku svetlosti nude programe gde korišćenjem različitih izvora svetlosti i posebnih lampi, možete ostvariti poboljšanje u raspoloženju i dnevnom tonusu, osvetljujući samo određeni deo tela. Ipak potrebno je još istraživanja i empirijskih podataka koji će nedvosmisleno ukazati na to da smanjeno lučenje Serotonina i povećano lučenje Melatonina, kao i nedostatak vitamina D indukuju nastanak zimske depresije, a opet sve to izazvano nedostatkom svetlosti i menjanjem cirkardijalnog ritma.


U nedostatku konkretnijih dokaza uzročno posledične veze, neki od saveta za borbu protiv zimske depresije su da učinite vaše okruženje svetlijim, jer samo izlaganje svetlosti može dati efekte ravne određenim medikamentima. Slušanje muzike neminovno poboljšava raspoloženje, a vežbanje na otvorenom takodje utiče da vaše telo dobije što više svetla za borbu protiv dugih tmurnih dana. Ukoliko ste u mogućnosti, razmislite o putovanju u toplije krajeve jer ćete se na taj način fizički i mentalno okrepiti i ukrasiti svakodnevnicu novim i značajnim iskustvima.

Činite što više stvari koje vas veselijim i ne dajte se ubediti da sve potiče iz glave, kada je sasvim sigurno da nemamo uticaj na pojedine hemijske procese u našem organizmu.