Ne znamo za vas, ali mi smo se više puta pitali kako su ljudi u starim vremenima vodili računa o higijeni zuba i da li su zapravo i imali sve zube na broju, uzevši u obzir na to da se brzo i kvare ukoliko higijena izostane.
Izvor fotografije: tungbrush.com
Nega zuba je vrlo stara tekovina civilizacije. Već su Asirci u 8. veku PNE u tom pogledu nešto preuzimali: trljali su zube prstima. Egipćani se nisu zadovoljavali time već su izumeli “četkicu” za jednokratnu upotrebu – grančicu žbuna mastike na jednom kraju bi izgrebali i premazali nekom vrstom paste od izgnječenih biljaka. Posle upotrebe bi je bacili jer je “zubna četkica” svuda rasla pa je bilo u izbilju.
Slično su za higijenu usta činili i stari Grci i Rimljani: žvakali su mlade izdanke i smolu žbuna mastike. Rimljani su tome dodali i novinu: pastu pripremljenu od isitnjenog kamena “plovućca”, mermernog praha, mlevenog drveta i ugljenog praha.
Izvor fotografije: ayuvredicvillage
Četkica za zube kakvu danas znamo, kinesko je otrkiće. U evropu su donete u 16.veku, ali su se na svetskom tržištu pojavile tek 200 godina kasnije. Naravno, put od prvobitnih naprava za čišćenje zuba koje su imali drevni Egipćani, do današnjih četkica za zube nosio je mnoge istorijske promene, ali je potreba ljudi da održavaju higijenu svojih zuba i svoje zdravlje na dobrom nivou, ostala nepromenjena.
Za razliku od naših davnih predaka, naša sreća je nam za mnoge bolesti zuba ili za kozmetičko ulepšavanje naše vilice, na raspolaganju stoje razne metode kao što su: ugradnja zubnih implanata, bezmetalne krunice, fasete, izbeljivanje zuba i sl.
