Uz svakodnevne oprečne zdravstvene savete u novinama, postavlja se pitanje – da li je “čvarenje” na suncu dobro ili loše? Odgovor svakako nije jednostavan. Sunce ne utiče samo na dobro raspoloženje već i na naše telo. Previše sunčevog zračenja predstavlja rizik od dobijanja raka kože, a ako ga ima premalo može se desiti da vam kosti postanu krte.
Dakle, dok se ovog leta budete sunčali, setite se da ima dovoljno razloga da obožavate Sunce, baš kao i onih da ga izbegavate.
ZA:
- Pola sata sunčanja obezbediće više vitamina D, nego što možete da unesete konzumiranjem 6 kašika ribljeg ulja, bakalara ili 200 jaja. Čak bi i šetnja od nekoliko minuta nedeljno na umerenom suncu trebalo da bude dovoljna da spreči rahitis – bolno stanje koje se ispoljava omekšavanjem kostiju usled manjka vitamina D.
- Postoji veza između sunčeve svetlosti i jedinjenja seratonina koje utiče na raspoloženje i važno je za lečenje stanja uznemirenosti. Zbog manjka sunčeve svetlosti, ljudi zimi imaju niži nivo seratonina kao i veverice i medvedi koji su za to vreme u hibernaciji. Neobjašnjivo neraspoloženje takođe može imati veze sa manjkom vitamina D koji dobijamo od sunca.
- Dok ultraljubičasto srednjetalasno zračenje UVB Sunčevih zraka, podstiče telo da stvara vitamin D, dugotalasno ultraljubičasto zračenje UVA može da utiče na snižavanje krvnog pritiska. Istraživači na Univerzitetu u Edinburgu nedavno su pokazali da sedenje ispod lampe sa UVA zracima utiče na lučenje hemijskog jedinjenja azot-monoksida u koži. Azot-monoksid opušta krvne sudove što dovodi do pada krvnog pritiska u trajanju od 30 do 50 minuta. Ovakva kratka promena neće da spreči smrt od srčanih oboljenja, ali rezultati podstiču naučnike da se zapitaju da li UVA zračenje sunčevih zraka, dugoročno gledano, može da koristi zdravlju srca.
- Da li se nadujete nakon što ste se najeli kikirikija? Uzrok tome može da bude nedovoljno Sunčeve svetlosti u mestu u kojem živite. U Australiji je utvrđeno da su deca koja žive u južnim krajevima zemlje, u kojima ima manje sunčevih dana tokom godine, više sklona alergijama na jaja i kikiriki u poređenju sa decom sa severa koja žive 5000km bliže ekvatoru, kod koje je verovatnoća da dobiju ekcem skoro 2 puta veća. Istraživači sa Peninsula koledža za medicinu sprovode istraživanja kako bi otkrili da li je ova pojava u vezi sa vitaminom D ili sa drugim činiocima poput temperature.
Ipak, svi znamo da je Sunce zdravo samo ako ga umereno “koristimo” jer isto tako postoji i mnogo razloga da se držite hlada, a neke od važnijih možete pročitati ovde.