Tolkin je roman o Hobitima napisao još davne 1936. godine, još malo pa skoro pre jednog veka. Kao što je poštavaocima Dž.R.R. poznato, prema ovoj knjizi, filmski reditelj Piter Džekson snimio je i prvi deo bioskopskog hita u kome više od 2 i po sata gledaoci imaju priliku da uživaju u Tolkinovim maštarijama. Međutim, možda i nisu baš sve maštarije.
Naime, već desetak godina se u naučnim krugovima govori da su hominidi nalik Hobitima možda stvarno postojali. Visoki tek nešto više u jednog metra i po mnogo čemu slični nekakvom malom homo sapijensu, živeilu su u davna vremena u pećinama indonežanskog ostrva Flores, koje pripada grupi Malih sundskih ostrva i na kome danas živi oko milion i po stanovnika u luksuznim vilama i jeftinim apartmanima.
Tragove o postojanju posebne vrste hominida palentolozi su prvi put otkrili 2003.godine. Ostaci homo floresijensisa doveli su arheologe i antropologe u nedoumicu: da li je to bila neka druga ljudska vrsta ili je reč o klasičnom homo sapijensu sa fizičkim nedostacima?
Nedavno su paleonteolog, profesor Kalej Or, sa Midvestern univerziteta u Teksasu i njegovi saradnici došli do novih dokaza, odnosno fosila koji otkrivaju nove podatke o poreklu i životu ljudi koji su pre 18 000 godina živeli na ostrvu Florens. Prema istraživanjima do sada objavljenim, homo floresijensis uspravno je hodao, znao je vatru, znao je da napravi sebi smeštaj i bavio se lovom.
Ne zna se kako je homo florensijens stigao do ostrva Flores, ali je izvesno ad je udahnuo život jednoj novoj ljudskoj vrsti. Za razliku od naših predaka, homo floresijensis imao je ruke duže od nogu, više čelo, pljosnatije lice i bio je vrlo niskog rasta. Prema mišljenju naučnika koji su se bavili ovom temom – ovaj čovek zapravo je ličio baš na Hobite -junake iz Tolkinovog pera. Nije još istraženo tačno kada je počeo da se razmnožava sa homo sapijensom te ni kako su prestali da postoje.
Dosadašnja istraživanja nedvosmisleno su pokazala da ova vrsta nije predstavljala patološke primerke homo sapijensa već posebnu vrstu. Ipak, tu vrstu tek treba istražiti kako tvrde u nemačkom institutu Maks Plank. Naučnike je zaprepastila veština ovih drevnih ljudi da prave i koriste različita oruđa od kamena, oruđa za ishranu pa i smeštajne jedinice.
Sva je prilika da su sa lakoćom pravili oruđa koja su odlično koristili. Moglo bi se reći da su se Tolkinove maštarije bar na izvestan način ostvarile, premda mnogo pre nego što se i sam pisac knjiga o Srednjoj zemlji i rodio.