Da toaleti mogu da budu krajnje nesvakidašnje mesto za nastajanje svakakvih zamisli, potvrđuje studija koja se nedavno pojavila u “Psihologu”, stručnom časopisu Britanskog psihološkog društva.
Profesor Nik Haslam, takođe genijalac i predavač na katedri za psihologiju Univerziteta u Melbrunu, između ostalog navodi primere velikana koji su imali tegobe povezane sa varenjem i neminovno su morali da provode vreme u toaletu.
Tako je, Čarls Darvin, čitavog života patio od nadutosti. Ovaj veliki engleski prirodnjak borio se sa gasovima i često svraćao u WC.
Karl Gustav Jung je sa druge strane, kako je sam pričao – doživeo neobičnu spoznaju od Boga, sedeći na WC šolji.
Od hroničnog zatvora patio je i genijalac Sigmund Frojd, otac psihoanalize. I Frojd je, odavno se pretpostavlja, do određenih ideja dolazio baš u toj maloj prostoriji.
Najzanimljiviji je ipak slučaj Martina Lutera. Ovaj nemački kaluđer, dobro je poznato, 1517. godine, na vrata crkve u Vitenbergu zakucao je spisak sa 95 teza. Kritički se osvrnuo na prodaju indulgencija kojima je Rimokatolička crkva, za određenu sumu novca, vernicima nudila oprost.
Iako je crkva zabranila njegovo učenje, Luterove ideje brzo su se proširile celom Nemačkom i Evropom. Njegovih 95 teza bilo je fitilj koji je potpalio plamen reformatorstva u crkvama.
Profesor Nik Haslam tvrdi da je Luter imao velikih tegoba sa probavom i da je, koliko god mu to nije prijalo, mnogo vremena provodio u toaletu. Sedeći na tom kamenom prestolu, Luter je došao na zamisao da napiše svoje čuvene teze i da raskrsti sa Rimokatoličkom crkvom. Inače i sam Luter je u dva navrata naveo da je nadahnuće dobio u “kloaki”. Neki naučnici smatraju da je on tu reč iskoristio i simbolično, u značenju “svet”.
Bilo kako bilo, Luterov presto nađen je 2012. godine – napravljen od kamenih blokova i što je neuobičajeno, imao je “sedište” od 30cm2, sa odgovarajućim otvorom. Pretpostavlja se da je bio pokriven nekom vrstom silikonske mušeme, jer nije imao poklopac. Luter je takođe imao problem da svoju nuždu vrši na nekom drugom mestu (koje nije njegov dom).
Mnogi velikani koji su rođeni kao genijalac, imali su zajedničku stvar – metaboličkih problema sa probavom i varenjem. Moglo bi se reći da je to jedina “pozitivna” stvar takvog problema, jer loš metabolizam svakako ima posledica po zdravlje.
