Ovo pitanje zanima mnoge mlade naučnike, a i one koji nisu naučnici već su samo ljubitelji astronomije i svemirskih teorija. Iskusni astronomi smatraju da se sudari galaksije u svemiru retko dešavaju, ali postojanje malog broja takozvanih prstenastih galaksija dokazuje da se ti sudari ipak mnogo češće i događaju…a posledice sudara mogu biti različite.

Prema procenama astronoma, oko 97% galaksija ima oblik diska i spiralnu građu. U ovaj procenat ulaze u galaksije koje su eliptičnog oblika. Ostale galaksije (kojih je oko 3% poznatih), imaju nepravilan oblik, a od njih je samo jedan delić prstenastog oblika. Do sada je otkriveno preko 40 prstenastih galaksija. Taj tzv. “prsten” može da ima eliptičan oblik, ili oblik čvora, dok se jezgro galaksije obično nalazi u samom prstenu, ali može da se nađe i van njega.

Astronomi smatraju da do stvaranja prstenastih galaksija dolazi tako što se neka manja galaksija sudari tako što prođe kroz središte veće galaksije. Pošto neku galaksiju većinom sačinjava prazan prostor, retko može doći i do sudara zvezda. Od gasa i prašine, gravitacija manje galaksije stvara mnoštvo mladih i vrelih zvezda koje se raspoređuju u obliku nekakvog plavog prstena, oko veće galaksije. Ovu teoriju mnogo je lakše razumeti kada bi se videla golim okom, kao i svaku vezanu za svemir, zar ne 🙂

Pretpostavka o sudaru galaksija i nastanku prstenaste galaksije posle sudara, potvrđena je i simulacijom sudara galaksija na posebnoj vrsti računara koji je bio privezan za različite vrste talasa, slične onima koje može prijaviti i bilo koji servis telefona. Simulacija je pokazala da prstenaste galaksije u tom smislu nisu stabilne. One nastaju vrlo sporo i njihovo stvaranje moglo bi da potraje stotinama miliona godina. Ipak, vrlo je uobičajeno da se galaksije sudaraju i stupaju u interakciju sa drugim galaksijama.

U stvari, sada se veruje da su sudari i spajanja galaksija jedan od glavnih elemenata koji pokreću njihovu evoluciju u vremenu. Većina galaksija verovatno je imala interakcije sa drugim galaksijama od vremena kada su se formirale. Ovi procesi mogu radikalno uticati na galaksije. Na primer, dve spiralne galaksije mogu se spojiti i formirati eliptičnu galaksiju. Pogledajte niz fotografija ispod koje vode ka takvom spajanju.

Budući da će galaksijama koje se sudaraju jedna sa drugom biti potrebno milioni godina da se spoje (što je na astronomskoj vremenskoj skali vrlo brzo), ne možemo da posmatramo njihovu evoluciju. Kada uhvatimo dve galaksije u procesu spajanja, možemo dobiti samo snimak od jednog koraka u čitavoj interakciji. Da bismo proizveli niz slika koje prikazuju evoluciju, moramo posmatrati mnogo parova sličnih galaksija na različitim tačkama istorije njihovog spajanja, a zatim igrati igru postavljanja tih slika u vremenski niz. Dakle, na slici ispod vi zapravo gledate 8 različitih parova galaksija, smeštenih u nizu koji vam prikazuju različite korake u procesu spajanja.

Ukoliko vam se ovo zvuči pomalo komplikovano, a ujedno i zanimljivo – dovoljno je da na youtube-u pronađete neki od videa vezanih za sudare galaksija koji su vizuelno vrlo lako shvatljivi.