Ko još ne voli cvet narcis? Sigurno je da je narcis kao cvet, više voljen od ljudi koje smatraju narcisima. Ovaj cvet koji zaista lepo miriše, negde se smatra cvetom smrti, a negde je pak, omiljeni ukras. Danas je njegovo ime oznaka samoljublja, zagledanosti u sebe i preterane ljubavi prema samom sebi.
Roo narcisa obuhvata preko trideset vrsta rasprostranjenih pretežno u Sredozemlju, srednjoj Evropi i na Bliskom istoku, ali i veliki broj podvrsta i kultivara koji se gaje u celom svetu. U Srbiji je narcis samonikla samo jedna vrsta, a više njih se gaje kao ukrasne biljke. Neki od ovog cveća su “zadivljali” pa se mogu naći van bašti.
Narcis je višegodišnja lukovica sa belim ili žutim cvetom na vrhu stabljike i miris cvetova je veoma prijatan – zato je od vajkada bio zanimljiv prouzvođačima parfema. Neki od najčuvenijih i najfinijih parfema kao po pravilu sadrže absolut narcisa (ekstrakt cveta).
Ovaj poznati cvet nije samo ukras koji nam stoji kući u sobama i trpezarijama, ili preko silikonske mušeme na dvorišnim stolovima . Lekovitost ove biljke neprestano se ispituje, a sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka istraživalo se moguće delovanje i protiv raka. Sve u svemu, lukovice narcisa imaju snažno fiziološko delovanje i nikako ne mogu da se preporučuju za samolečenje.
Biljka ima antispazmotično delovanje (protiv grčeva), ali i narkotičko delovanje. A sve to potvrđuje i naziv roda, koji potiče od grčke reči – narao – što znači omamiti. Mnogi slikari, omamljeni čarobnim mirisom i opojnim dejstvom ovog cveta, ali i legendom o Eho i Narcisu, ostavili su nam dela kojima se divimo.
Legenda o Narcisu
Na rođenju prorok Tiresija proriče dug život ovom mladiću, pod uslovom da nikada ne upozna samog sebe. Kao i sva druga, i ovo predskazanje bilo je tajnovito i nejasno. Narcis je potom izrastao u prelepog mladića, ali usamljenog i oholog. Jednog dana srela ga je nimfa Eho i zaljubila se u njega. U to vreme, glavna boginja Hera, kaznila je Eho da nikada ne kaže ništa novo, već da samo ponavlja deo reči koji je već čula od nekog drugog (kao što joj i samo ime kaže :)). Eho je patila, želela je da kaže Narcisu koliko ga voli, ali zbog svog prokletstva nije mogla. Sve što je mogla da izgovori bio je samo eho tuđih reči.
Ipak, jednom prilikom uspela je da se pojavi pred Narcisom i da ga zagrli. Na trenutak on se zbunio, odbivši njenu ljubav. To je rasrdilo boginju ljubavi Afroditu, jer ko odbacuje njenje darove, darove ljubavi, toga nemilosrdno kažmnjava. Kazna je bila da će se zaljubiti u nekog ko mu neće uzvratiti ljubav. I tako jednom u proleće, Narcis je prišao izvoru da se napije hladne vode. Voda je bila čista, prozračna kao ogledalo. Narcis je nagnuo da je popije, ali se, ugledavši lik prelepog mladića u vodi, odmah zaljubio.
To je bila Afroditina kazna – ljubio je svoj lik u vodi, a na usnama osećao samo vodu i hladnoću, pokušao je da ga dodirne. Narcis je u tom trenutku shvatio šta je neuzvraćena ljubav. Strašna misao mu je prošla kroz glavu jer je shvatio da se zaljubio u samoga sebe. Napušta ga snaga, u trenutku srmti prvi put u životu pušta suzu, glava mu pada na travu, a telo u vodu. Na mestu gde je kanula njegova suza izrastao je mirisni cvetić, cvetić smrti po imenu Narcis.
Cvet narcisa, koji nanovo raste svakog proleća, ruga se njegovoj oholosti, ali u isto vreme odaje počast njegovoj lepoti. No, ovaj cvet koji među prvima niče iz snežnog pokrivača, simbol je i ponovnog buđenja, rođenja i novih početaka.
Ne propustite
