Sigurno vam ne bi palo na pamet da iz čista mira poželite da pojedete bilo kakvu vrstu insekta, larve, crva kao što to rade u Azijskim zemljama. Do nedavno je Evropljanima, tanjir pun larvi ili mrava bio samo prizor iz filma, ali sada kada primamo sve više uticaja iz različitih svetskih kultura i kuhinja, to i nije tako nezamislivo.

Za razliku od muslimana, jevreja i hindusa kojima vera zabranjuje da jedu pojedine vrste mesa, evropski narodi i nisu tako probirljivi. Gricnuće i svinju i kravu i žabu i konja, a otvoreni su i za specijalitete iz dalekih krajeva kao što je suši – japanski sirovi specijalitet. U nekim gurmanskim restoranima u Italiji, može da se popije šoljica “kopi luvaka”, retke vrste kafe koja se pravi od zrna izvađenih iz izmeta cibetke – jedne vrste indonežanske mačke. Ovakvo piće nije za svačiji džep, godišnje se isprži najviše 280kg egzotičnog kopi luvaka, a cena dostiže i do 900 evra po kilogramu.

Izmet cibetke – Luvak kafa

Mnogo skuplje (oko čak 7000 evra po komadu), plaćaju se lastavičja gnezda koja su se našla u blizini gradskih klimatizacija i ventilacija. Ovo je specijalitet tipičan za kinesku kuhinju, a radi se o gnezdima sačinjenim od skamenjene pljuvačke larve koje se kuvaju u vodi kako bi se dobila supa ili gust sos. Ne zvuči primamljivo?

Nauka je pokazala da osim ljubavi prema slatkišima, ljudi nemaju urođenu sklonost ili odbojnost prema određenim jelima. Sve što možemo da svarimo je izvor belančevina i vitamina. Islandsko nacionalno jelo Hakarl, služi se samo najhrabrijima. Probali su ga TV kuvari Entoni Burden i Gordon Remzi, ali nisu poželeli da ponove kušanje te porcije. Hakarl je meso ajkule, sličnog ukusa kao sabljarke, ali osušene u podzemnom delu ostave i natopljeno kiselim mlekom. Treba mu između 3 i 6 meseci da sazri, sve dok ne postane natrulo i obogaćeno nepodnošljivom aromom amonijaka.

Hakarl meso

Inuiti, narodi nastanjeni na arktičkim obalama, od Kanade do Sibira – oduvek jedu sirovo meso foke, ali samo kao sredstvo preživljavanja. Jelo obiluje Omega 3 mastima, takozvanim dobrim salom i kalorijama koje im pomažu da izdrže temperature od 40 stepeni ispod nule.

Čudnovati morski delikatesi služe se i u toplijim područjima. Na ostrvima Samoe, na jelovniku su riblje oči bez masti, a pune belančevina i mineralnih soli. Meduze čine deo osnovne ishrane primorskih naroda, od Mjanmara do Bangladeša. Zatim, meso pacova, čije samo ime izaziva gađenje, redovno se služi u zemljama zapadne Afrike i na istoku.

Nacionalno jelo – Meso pacova sa pirinčem

Pre 3 godine, Indijski Ministar Vidžaj Prakaš, predložio je pokretanje prve fabrike pacovskog mesa. To bi bio siguran i obilan izvor gvožđa za najsiromašnije stanovništvo. Zapečeni pirinač sa mesom pacova je specijalitet koji potiče iz zaliva Albufera, nedaleko od Valensije i čak se negde služi kao špansko nacionalno jelo.

Ipak, pravo mesto za ljubitelje glodara, insekata larve i nezamislivih materija u tanjiru, su istočne zemlje. U Kini i Koreji služi se digestiv – piće za kraj obroka, pod nazivom Baby Mouse Wine (vino bebe miša). To je napitak od fermentisanog pirinča u koji su potopljeni mladunci miša. Kao prirodni lek u Vijetnamu se uzima srce kobre koje još nije prestalo da kuca. u 19. veku lovci iz doline Aoste pili su krv tek ubijene divokoze jer su verovali da im to daje snagu. Na Filipinima i u Vijetnamu se fetusi pileta i guske služe sa sve jajima.

Nabrajanju ovakim “delicijama” zaista nema kraja. Još uvek je zapravo nepoznato šta je sve čovek u stanju da pojede i da pretvori u specijalitet. Ukoliko ste imali zanimljivih iskustava ovog tipa, podelite ih u komentarima.