Bez obzira na situaciju u kojoj se trenutno svet nalazi, vreme je prosto takvo da svi i dalje žele da troše novac, a takva je i kupovina – prodajne strategije raznih trgovina koje prosto mame kupce da troše i troše i troše…

Šta je to u nama što nas čini da posedujemo stvari, pa i one koje nam nisu potrebne? Profesor psihologije na Univerzitetu u Kentu, smatra da treba da otkrijemo na koji način na nas deluje kupovina, da bismo sledeći put, posebno u vreme praznika, mogli da se nosimo sa tom “obavezom”

Za neke osobe pretpraznične kupovine su prava divota. Ima i onih koji kažu da je novogodišnja trka za poklonima pravi pakao. Izvesno je da način na koji se obavlja kupovina govori o osobi u koja se upušta u taj poduhvat. Sad kada se praznici bliže možemo da razmislimo kako da manje trošimo, ali i da se setimo onih koji ne mogu sebi ni drugima ništa da priušte…

Kako dakle na nas deluju okićene prodavnice, reklame, kojima gotovo ne možemo da odolimo? Kupi, kupi, kupi! – poručuju sa svih strana. U novinama, na televiziji, poštanskom sandučetu, na mobilnom telefonu…a sve cene su navodno niže i niže. Da li nas ti pozivi uznemiravaju? Da li nas nadahnjuju ili možda rastužuju?

Novo istraživanje ljudskog ponašanja i emocija u vreme praznika, Nove Godine i Božića, pokazuje da kupovina otkriva i neke važnije osobine kod čoveka. Pol Albaneze, psiholog i profesor Univerziteta u Kentu, bavio se upravo ovom pojavom: novogodišnjim kupoholičarskim strastima i o tome objavio naučnu studiju.

Kada je reč o kupovini, profesor Albaneze izdvojio je 4 tipa ličnosti: normalni, neurotični, psihotični i kompulzivni. Prema mišljenju ovog profesora, treba doći do zaključka kojem tipu ličnosti pripadamo (kada je reč o kupovini u posebnim prilikama, jer će nam onda biti lakše da se sledeći put kontrolišemo tokom kupovine).

Normalni tip kupca, vodi računa da sve što kupi ima upotrebnu svrhu i da poklon ili kupljena stvar bude korisna. Ovakvi ljudi kupuju cipele, šal, televizor…oni troše manje nego što zarade i mudro štede za stvari koje su im zaista potrebne. Razni popusti na stvari, akcije u parfimerijama, buticima, lojalti programi u supermarketima, prodaja mobilnih telefona i slično, na njih nemaju nikakav uticaj. Pretpostavićete, ovakvih kupaca je sve manje i manje.

Neurotični kupac kupovinom zadovoljava zapravo svoje emotivne želje. On obožava san čin kupovine i brižljivo je planira, a kupuje uglavnom šta želi. Kako ih prepoznati? Lako. Oni dovode do belog usijanja one koji su se prevarili pa krenuli sa njima u kupovinu. Uz to, teško mogu da se obuzdaju pa kupuju uglavnom ono što im nije potrebno.

Kompulzivni kupci kupuju da bi smanjili napetost. Čovek iznenada oseti želju da kupi nešto iako zna da mu to nije potrebno i da je reč o prisilnoj radnji. Stoga pokušava da se suprotstavi toj želji nekom drugom prisilnom radnjom. Ovom tipu kupaca pripadaju osobe koje se ponašaju kao zavisnici. Oni svoje kupovine “drže u tajnosti”, a na njih okićene prodavnice deluju tužno kao podsetnici lične slabosti.

Psihotični kupac je ili krajnje uzbuđen ili potpuno potišten. U trenucima vrhunskog uzbuđenja, praznična kupovina za njega je najsjajnija i najlepša predstava, smatra profesor Albaneze. Psihotični kupac u stanju je da dođe u sukob sa zakonom samo da bi došao do predmeta koji je ugledao i koji ga je opčinio. Uzima ga iako nema dovoljno novaca. Kada im pred nosom neko ugrabi željenu stvar ili kada shvate da su potrošili mnogo više nego što su imali u banci, kao da sa oblaka tresnu o zemlju.