Toliko je različitih teorija zavere o svemu i svačemu, ali o čudnoj pojavi koja je pala sa neba naknadno su pisali mnogi ruski hroničari, a ovaj događaj koji se desio u Sibiru 1908. godine, ostao je zapamćen zbog uticaja na genetske promene u okolini i poznat je pod imenom Tungunska eksplozija.
Bio je toplo letnje veče.. Neko telo iz vasione prečnika oko 50 metara i mase oko 0.2 miliona tona uletelo je 30. juna 1908. godine u Zemljinu atmosferu, proletelo je iznad dela središnjeg Sibira i snažno eksplodiralo u vazduhu. Eksplozija je doslovno pokosila nekoliko stotina kvadratnih kilometara sibirske tajge, izazvala genetske promene na bilju i insektima, a u samom epicentru dovela je do elektromagnetnog haosa.
U Evropi je malo ko primetilo da se desilo nešto neobično, a po novinama je bilo samo uzgred zabeleženo da je noć bila neuobičajeno svetla i da su brojni seizmogrami zabeleželi skok udarnog talasa koji je obišao skoro celu planetu. To su pripisivali zemljotresu. Pa ipak, kao da u tom trenutku niko nije obratio posebnu pažnju. Sve što je pronađeno od tog tela iz vasione bile su sićušne kuglice nezemaljskih minerala i prašina od materijala, sličnom onom kao što je mermer za kuhinje. Tek 17 godina kasnije sovjetski naučnik Leonid Aleksejevič Kulik je počeo da istražuje ovaj događaj.
Kako je do eksplozije došlo u slabo naseljenoj oblasti, očevidaca samog pada tog bleštećeg tela bilo je malo i svi su govorili da se “nebo rascepilo, iz njega je suknula vatra, šume su gorele, kuće i krovovi rušili, jedan šator sa ljudima se podigao uvis, konji na njivama od straha su se propinjali i podizali plugove, izginule su mnoge životinje, nekom čoveku se zapalila košulja na leđima, a jedan Tunguz je od strahovite tutnjave ogluveo…”.
Da bi otkrio šta se desilo, Kulik je posle mnogih muka i napora sa svojom ekspedicijom među brdima našao svojevrsnu kotlinu iznad koje je zasigurno eksplodiralo neko nebesko telo, a udarni talas pokosio je kilometre šuma i to tako da je oboreno drveće ležalo krošnjama okrenuto suprotno od središta eksplozije. Kulik je pretpostavio da je u pitanju meteorit i nazvao ga je “Tungunski meteorit”. Dvadesetih godina prošlog veka ovo je bila smela tvrdnja koju danas prihvata većina naučnika.
Tri godine posle Kulikove smrti Amerikanci su bacili atomsku bombu na Herošimu, a nuklearna pečurka koja se tada javila podseća na stub dima koji se dizao na nebu o kojem su govorili i Tunguzi, kada su prepričavali eksploziju 1908. godine. Deluje neverovatno da je u Sibiru došlo do atomske eksplozije 37 godina pre one koju su proizveli američki fizičari, ali sličnosti između Hirošime i tungunske eksplozije postoje.
A možda se iz svemira i prostranstva vasione ka nama zaputio nekakav svemirski brod koji se pokvario i eksplodirao? Tvrdili su zastupnici NLO teorija. 70ih godina prošlog veka grupa američkih naučnika zaključila je da se radilo o “crnoj rupi”. Uz mnogo zamršenih proračuna,oni su dokazivali da je ta mala “crna rupa” prošla kroz zemlju i izašla sa druge strane. negde kod Atlantika. Potom su se oduševili teorijom antimaterije, ali je i ovu pretpostavku većina naučnika odbacila. Ipak, najrealnije je da je to bila kometa. Danas, naučnici tvrde da se tog dana prvi put neka kometa susrela sa Zemljom.