Mnoge zgrade i nekretnine koje su se u poslednjih 10ak – 15 godina podigle (posebno u Americi), postale su izuzetno složene, kao neka vrsta inženjerskih zagonetki koje se opiru zakonima fizike i ponekad, zdravom razumu. To je verovatno prvo što pomisle izvođači radova kada čuju kakvu ideju ima arhitekta. Ipak, u nekim projektima, saradnja tog tipa ispadne vrlo uspešna.
Jedna od tih zgrada je i upravna zgrada “Interaktiv korpa” koja se ponosno uzdiže usred niske četvrti Vest Čelsi, na Mehnetnu. Fasada asimetrične desetopratnice štrči na sve strane, što je i zašitni znak poznatog arhitekte Frenka Gerija. Utisak je pojačan zakrivljenim zidovima koji izgledaju kao jedra drevne lađe na vetru.
Arhitekta Frenk Geri je čuven po poznatim, vijugavim kompozicijama u titanijumu i čeliku. Samo ukucajte njegovo ime na Google-u i prepoznaćete zgrade koje ste sigurno negde videli, a da niste ni znali da su “njegove”. Ipak, do tada nije projektovao tako veliku zgradu sa staklenom fasadom pa je bio priilično iznenađen saznavši koliko je teško omekšati i uklopiti materijal da bi sledio planirane linije zgrade. Svaki od 2541 komada stakla morao je da se zagreje do temperature od 620c, oblikuje i ohladi pre postavljanja.
Za vodeće arhitekte, svaki posao kog se prihvate je prilika za jedinstveni ogled. Gerijeve zgrade mnogi upoređuju sa nekadašnjim baroknim stilom, iako izgledaju vrlo moderno. Međutim, Geri i njegove kolege imaju jednu olakšicu – oni ne grade zgrade koje projektuju, sa tim se muči neko drugi. Izvođači radova danas se previjaju na sve načine da prenesu zamisao arhitekte u građevinu.
Za upravnu zgradu “Interaktiv korpa”, Geri se obratio “Permastilizi”, vodećem građevinskom preduzeću iz Konetikata. Athitekte mogu da zamisle šta hoće, ali ako nema ko to da sagradi, projekat je besmislen. Dakle, u stvaranju neke strukture, učestvuju mnogi – od tima arhitekte, inženjera i radnika pa do građevinskih preduzeća, pravnih lica i kompanija koje se bave nekretninama (kod nas je poznata “Zidart“).
Geri, dakle, crta složene oblike na svom računaru, dok se drugi arhietkta Tom Men oslanja na softver za obradu mnogih podataka kako bi stvorio eksterijere koji se naizgled menjaju, zavisno od doba dana i vremenskih uslova. Međutim, malo se zna o tome kako njihovi digitalni modeli postaju zgrade, odnosno koliko dovitljivosti pokazuju na licu mesta razni inžinjeri i zanatlije, pokušavajući da otelotvore te zamisli. A pošto je ugled arhitekte od ključne važnosti spoljašnost zgrade na koju ljudi obraćaju pažnju, građevinska preduzeća poput “Permastiliza”, mogu uništiti ili unaprediti karijeru “starhitekte”.
Alberdo de Gobi, inženjer i čelnik “Permastiliza”, prilikom izgradnje upravne zgrade “Interaktiv korpa”, pošao je od jednostavne zamisli. Staklo se savija dok ne pukne. Zato su svaki komad stakla dužine 4m, iskrivili za po 10cm. To možda ne izgleda mnogo kada se posmatra pojedinačno, ali bilo je dovoljno da oživi Garijevu zamisao o zgradi – jedrenjaku.
Prvi posao koji je preduzeće “Permastiliza” radilo za Gerija, bilo jr povodom Olimpijskih Igara u Barseloni 1992. godine. Tada je, još uvek malo poznati arhitekta, osmislio džinovsku čeličnu ribu od 260 tona. Osnivač “Permastiliza” Masimo Kolomban tvrdio je da se to ne može napraviti onako kako Geri to zamišlja.
Arhitekta ga je potom ubedio da uloži novac u tehnologiju za 3D modelizovanje, tada razvijanu za potrebe avio industrije. Kolomban je za 100 000 dolara kupio program i džinovsku grafičku radnu stanicu na kojoj će to da radi. Dve nedelje kasnije, inženjeri su uz pomoć programa sproveli Gerijevu zamisao u delo. Jedino što su morali je i da zaposle grupu alpinista koji su preko ribljeg kostura visokog 41 metar, postavili 27.500 komada pozlaćenog metala.
Od tada su Geri i “Permastiliza” sarađivali na brojnim projektima, između ostalog radili su i Diznijevu koncertnu dvoranu u Los Anđelesu, Centar za zdravlje mozga u Las Vegasu, IT centar u Kembridžu i još mnoge druge. A sve zgrade izgledaju kao da su izvan granica realnosti.
Ne propustite
