Odlazak u supermarket je verovatno svakodnevna ili bar nedeljna rutina za većinu nas koji živimo u velikim gradovima. Za neke to predstavlja zadovoljstvo, dok za druge može biti dosadno i naporno – a takvi su zbog marketinških trikova prodajnih konglomerata u mnogo većoj prednosti pri kupovini.

Međutim, koliko vas je upoznato sa pojmom kategorni menadžment? Da li ste znali da iza polica i rafova sa proizvodima stoje strateški umovi posvećeni tome da utiču na vaše kupovne odluke?

U nastavku teksta pročitajte 10 pametnih saveta koji će vam pomoći da kupujete razumnije i da postanete imuni na sve marketinške zamke koje utiču na mnogo obimnijhu kupovinu običnog potrošača, od one kakvu ste planirali.

Sistem skladištenja hrane ima jedno zanimljivo pravilo: bilo da je sveža, smrznuta ili upakovana hrana ili artikli sa ranijim rokom isteka stavljaju se napred, a oni sa kasnijim rokom upotrebe stavljaju se pozadi na police, što se teže vidi. Zato je pri izboru mlečnih proizvoda i ostalih svežih namirnica najbolje posegnuti i potražiti one koje su „skrivene“ u drugom, trećem ili četvrtom redu.

Da biste pronašli sveže voće i povrće, najbolje je kupovati rano ujutru ili neposredno pre zatvaranja prodavnice. To su obično vremena u kojima prodavnice dobijaju isporuke svežih namirnica poput voća i povrća.

Do sada ste sigurno sreli promotere koji nose reklamne majice i koji vam nude da probate proizvode u nadi da će te ih kupiti. Ponekada su ti proizvodi napravljeni sa mnogo više pažnje, kako bi vas privukao ukus istih. Nemojte se začuditi ako vam je upakovan proizvod manje ukusan od onog koji ste probali u prodavnici – to na žalost nije uvek slučajno.

Verovatno ste ranije negde čuli da korišćenje korpe za kupovinu u prodavnici može da pomogne u izbegavanju prekomerne potrošnje, jer bi se na ovaj način ograničili na kupovinu samo onoga što nam je potrebno. Međutim, istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi koji odluče da kupuju sa korpom ne samo potrošiti više nego i kupiti nezdrave proizvode.

Ima još jedna veoma zanimljiva menadžerska teorija: nelagodnost koju stvara opterećenje na ruci čini ljude sklonijim da biraju predmete poput slatkiša, kolačića i grickalica koji im daju trenutno zadovoljstvo kao vrstu kompenzacije za njihov trud.

Postoji široko rasprostranjeno uverenje da su sveži proizvodi uvek zdraviji od smrznutih; međutim, to često nije slučaj. Uzmite na primer voće, povrće, žitarice, pa čak i ribu van sezone: možda su prešli dug put da stignu do police na kojoj su sada izloženi — naizgled sveži i zdravi.

Često se namirnice zamrzavaju u trenutku najveće svežine. Na primer, šumsko voće i slične bobice počinju da gube hranljive materije nekoliko trenutaka nakon što su ubrane, tako da je njihovo zamrzavanje čim se uberu najbolji način da se očuva sva njihova hranljiva vrednost. Nakon što pročitamo etiketu i uverimo se da ne sadrže natrijum, šećer ili hemikalije, možemo biti sigurni da jedemo hranu bogatiju hranljivim materijama od one koja je stajala satima izložena na polici.

Po zakonu, pića i upakovana hrana u supermarketima moraju da otkriju sve sastojke koje sadrže. Kao opšte pravilo, oni su navedeni po težini, od najviše do najmanje. To znači da će se najzastupljeniji sastojak pojaviti prvi na listi i tako dalje. Preporuka je da zanemarite marketinške tvrdnje na prednjoj strani kutije, poput onih “no sugar” i sl. i jednostavno proverite informacije o ishrani na poleđini. Tu se nalazi prava istina o sastavu.

Izbegavajte plaćanje karticom. Studija objavljena u Journal of Consumer Research pratila je kupovne navike različitih domaćinstava tokom perioda od 6 meseci i došla do zaključka na koji smo možda već sumnjali: kupci koji plaćaju gotovinom ne samo da troše znatno manje na kupovinu namirnica — oni takođe kupuju manje prerađenu hranu.

Pozicije na kojima se nalaze proizvodi u supermarketima nisu slučajne. Iza svake police stoji marketinški stručnjak koji je isplanirao najbolji način da skrene pažnju na proizvod i odvrati ga od konkurencije. Glavno pravilo: „nivo očiju je nivo kupovine“. To znači da se proizvodi postavljeni u nivou očiju bolje i više prodaju.

Takođe, na visini se nalaze skupoceni proizvodi, u dnu oni jeftiniji. Ali skuplje ne znači i bolji kvalitet, to jednostavno znači da su proizvođači tih skupih proizvoda mogli da plate visoku cenu koju im nameće supermarket kako bi ih tamo izložili i garantovali njihovu prodaju. I ne samo to, jeftini proizvodi se češće kupuju planirano, a ne impulsivno (osim onih na akciji za koje važi suprotno pravilo).

Stručnjaci za ribu i morske plodove savetuju da ih ne kupujete u supermarketu jer često nisu sveži. Ako tamo kupujete ribu, uradite to samo ako je zapečaćena u vakuumu. Ne preporučuje se kupovina ribe ili morskih plodova upakovanih u tacne od stiropora jer možda nisu bili čisti pre distribucije.

Ovo je samo nekoliko trikova koje smo podelili sa vama, a ima ih mnogo, mnogo više nego što možete da zamislite – počevši od muzike koja se pušta u pozadini pa do mirisa vazduha, verovali ili ne. Šta uzimate u obzir kada kupujete u supermarketu? Gde se najduže zaustavljate i kroz koju deonicu prvo prolazite? Ako vas interesuje još ovakvih saveta, pišite nam.