‘’Može li se živeti od pisanja?
– Može, ali ne svaki dan!’
-Nepoznati autor
Štampani mediji ili mediji poznatiji pod nazivom novine jedni su od najstarijih načina širenja vesti, a u obliku u kakvom ih danas možemo videti nastale su razvitkom pismenosti i trgovine pre svega tri veka. Istorija srpskog novinarstva započela je prvim i jedinim izdanjem časopisa ‘’Slaveno-serbski magazin’’ koji je odštampan u Veneciji 1768. godine, da bi zatim srpsko novinarstvo nastavila da razvijaju izdanja kao što su ‘’Serbskija novini’’, ‘’Zabavnik’’, ‘’Letopis matice srpske’’ itd. Posredstvom pojave i naglog razvitka elektronskih medija, štampane vesti i informacije počele su da gube svoje prvo mesto u svetu informisanja, te se javljaju i promene u načinima pisanja i temama koje se obrađuju.
Čitaoci svakodnevno iznenađeni brzinom elektronskih medija počinju da gube strpljenje za pisanu reč. Samo prikupljanje vesti koje obuhvata primanje neobrađene informacije, njenu proveru a zatim i odgovaranje na osnovna pitanja ‘’Ko? Šta? Kada? Gde? Zašto?’’, njihova obrada, pisanje, korekcija, provera i najzad štampanje, distribucija i prodaja zahtevale su određeni vremenski period, dok su se vesti u elektronskom formatu širile mnogo brže.
Pisanu reč zamenio je glas, a fotografiju – video snimak. Čitaoci su postali još više zahtevni, a novinar u večitoj želji i potrazi za senzacionalnom, jedinstvenom informacijom i odabirom načina na koji može da je predstavi.
Posredstvom svih tih faktora kao i velike konkurencije na tržištu, sama zarada od prodaje novina više nije mogla da ih izdržava, pa je određen deo u svakom izadnju novina počeo da se prodaje, te i danas gotovo u svakom štampanom izdanju možemo videti poseban odeljak sa raznim reklamama, oglasima, ponudom i potražnjom, izdavanjem nekretnina, prodajom usluga, ponude smeštaja posebno u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada i sl. Nekada samo informativna i obrazovna izdanja, a danas se može naći sve, od korisnih informacija do beskorisnih promotivnih izdanja…. Od stručnih časopisa koji se uglavnom mogu pronaći i kupiti samo porudžbinom, preko kuvara i žute štampe koji se mogu videti na gotovo svakoj trafici ili prodavnici, do raznih zabavnih izdanja ukrštenica i osmosmerki.
Mlađe generacije novinara nisu ni primetile ovaj nagli preokret smera pisanja i informisanja, a starije generacije, one koje se novinarstvnom bave više od nekoliko decenija, one koje su slobodno rečeno svoj život posvetile ovom pozivu, često ni same ne mogu da shvate kako se taj smer tako brzo promenio – još uvek ne mogu da rasude u kom trenutku se tačno desilo da čitalac postane tako nestrpljiv i željan senzacionalnih naslova i fotografija.
‘’Sav se svet žali na žurnalizam, a svako bi hteo da ga za sebe iskoristi.’’
-Gustav Freytag
Autor: Mirjana Tadić
