9. Novembar je Svetski Dan Nauke, a kako se vi osećate povodom toga? Da pogađamo – ne zanima vas preterano baš kao ni nas. Međutim, osvrnimo se na činjenicu da je nauka jedina stvar zahvaljujući kojoj živimo u takvim uslovima da čovek može da živi normalno. Kada kažemo normalno, mislimo na činjenicu da su omogućeni uslovi za život u skladu sa osnovnim ljudskim potrebama.

Zahvaljujući nauci imamo struju, čistu vodu, mogućnost da komuniciramo sa bilo kim na bilo kojoj tački sveta, da putujemo, vozimo se, jedemo, bavimo se različitim aktinostima, otkrivamo svet i šta sve ne. Da nije bilo ljudi koji su svoje živote posvetili nauci iskoristivši svoj pun mentalni potencijal, mnogi od nas verovatno sada ne bi bili ni živi.

Interesantno je da mnogi najznačajniji naučnici dolaze iz Evrope, a neki od njih su sa Balkana koji je i pored večite teritorijalne nestabilnosti tlo na kojem su rođeni i na kojem su stvarali neki od najvećih svetskih “mozgova”.

Podsetimo se naša 3 najveća naučnika sa ovih prostora pored još mnogo drugih, čiji su izumi promenili tokove istorije i ljudskog napretka, u svakom smislu reči. 

Nikola Tesla 

Ovaj srpski naučnik je zaslužno na vrhu liste zbog svog ogromnog znanja i doprinosa u različitim oblastima nauke i tehnologije. Čovek za kojeg su čuli svi, a niko ne može da zna do koje mere su zapravo njegovi izumi doprineli daljem stvaranju sveta i napretka. Ono što sigurno možemo da tvrdimo jeste da je Nikola Tesla verovatno najveći poznati svetski genijalac.

Razvio je električnu naizmeničnu struju koja praktično pokreće današnji svet,a njegovi patenti i teoretski rad su bili osnove za dizajniranje sistema distribucije električne struje kao i AC motora koji je uveo svet u novu industrijsku revoluciju. Poznat je i po radu na polju elektromagnetizma, robotike, daljinskog upravljanja,radarskih sistema, informatike, balistike, nuklearne i teoretske fizike.

Mnogi veruju da je razvio antigravitaciju, teleportaciju, pa čak i “zrake smrti”, ali to su i dalje samo nagađanja. Ukupno mu se pripisuje 111 patenata.

Tesla je razvio gotovo sve poznate izume, a mnoge od njih nikada nije pokazao javnosti za života. Ono što su kasnije izmislili drugi naučnici, Tesla je preneo na papir mnogo godina unazad. Pored toga što je govorio 8 jezika, znao je odrecitovati svaku knjigu koju je pročitao jednom, a isto tako je znao da sklopi uređaj koji vidi prvi put. Tesla je razvio naizmeničnu struju pre nego što je Edison počeo da se bavi sličnim otkrićima, otkrio je radio zrake pre nego što je naučnik Markoni dobio Nobelovu nagradu za otrkiće radija, otkrio je UV zrake pre Rentgena, a radar koji se pripisuje Votsonu Vatu takođe je prethodno dizajnirao Nikola Tesla. Zanimljivo je da je Tesla umro nevin.

Mihajlo Pupin

Rođen je u Banatu u malom selu 1854.godine. Ovaj naučnik je bio jedno od desetoro dece iz siromašne porodice, i kao mali je vođen majčinim savetima prvi naučio da čita i piše. Nakon što se dokazao u školi, majka je odlučila da ga pošalje u beli svet. Kao mladi imigrant, čuvao je mazge na farmi u Delaveru pa je počeo da radi u fabrici biskvita.

Zarađeni novac je trošio na školu engleskog jezika i pripremu za prijemni ispit na Kolumbijski univerzitet koji je ubrzo i upisao. Nakon samo 4 godine studiranja, postao je profesor teorijske fizike i elektromehanike Kolumbija Univerziteta.

Uz pronalazak 34 patenta, postao je najmlađi i najuspešniji fizičar na svetu. Najznačajniji patenti su Pupinovi Kalemovi i Električni Rezonatori. Godine 1920. dobio je Edisonovu nagradu za doprinos razvoju nauke. Postao je doktor nauka na 9 čak svetskih univerziteta i počasni doktor nauka na još 8.

Želeo je da njegov životni put bude upamćen i da bude primer svim mladim ljudima koji žele da dorpinesu nauci. Zbog toga je napisao autobiografiju “From immigrant to inventor“. Za ovo delo je 1924.godine dobio Pulicerovu Nagradu.

Mihajlo Pupin je i jedan od osnivača NASA-e. Kako bi prestigli Evropu, SAD su 1915. osnovale Nacionalni komitet za Aeronautiku, iz koga je nastala današnja NASA. Osim što je bio među 12 ljudi na prvom sastanku, Pupin je bio i podpredsednik glavnog odbora za vazduhoplovne komunikacije.
Mihajlo Pupin je smatrao da mu je majka najzaslužnija za sva njegova dostignuća. Svaki put kada je govorio o svojoj majci on je ustajao jer je smatrao da ne zaslužuje da priča o njoj dok sedi.

Milutin Milanković

Inženjer, astronom, matematičar, čovek koji je rešio tajnu ledenog doba i utemeljio savremenu klimatologiju. On je omogućio matematičku rekonstrukciju klimatske prošlosti i dokazao presudni uticaj sunca na zemaljska dešavanja.


U uglednoj bečkoj kompaniji bavio se inženjerskim poslovima – izgradnjom brana i mostova od armiranog betona i u toj struci postigao je zadivljujuće rezultate. Prekretnica u Milankovićevom životu dogodila se 1909.godine kada je napustio Beč i na Beogradskom Univerzitetu postao profesor i naslednik Koste Stojanovića na katedri za primenjenu matematiku, racionalnu mehaniku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku. Tada je prvi put primetio da u svim svetskim istraživanjima nedostaje meteorologija kao nauka.

Zbog rata je prebačen u Budimpeštu gde je nastavio svoja istraživanja u biblioteci Mađarske Akademije Nauka. Krajem rata, završio je pisanje monografije “Matematička teorija toplotnih pojava nastalih sunčevim zračenjima“- i taj rad je Milankoviću doneo afirmaciju u evropskom naučnom svetu.

Uvodeći prvi put višu matematiku u deskriptivne nauke, Milanković je protumačio periodizaciju nastanka, razvoja i povlačenja glacijalnih faza planete u proteklih 6000 godina. Opisao je vremenski razvoj temperaturnih uslova na površinama planeta sunčevog sistema. Svestan da je postavio teoriju o solarnoj klimi i ledenim dobima, Milanković je odlučio da objedini sve radove na tu temu – i objavi knjigu “Kanon Osunčavanja” – najznačajnije delo srpske nauke 20. veka. Postao je redovni član Srpske Akademije Nauke i Umetnosti 1920.godine, a posle toga dopisni redovni član Jugoslovenske i Nemačke Akademije Nauka.

Nakon 25 godina istraživanja, ispostavilo se da su svi Milankovićevi meteorološki i klimatski proračuni i teorije vezani za kretanje planete, meteorološke promene, položaje polova i sunčev sistem u celini, tačni.

Istraživač radoznalog uma bavio se i reformom kalendara. Izradio je nacrt za reformu julijanskog kalendara koji je bio prihvaćen na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923.godine. Zbog političkih razloga, njegova reforma nije u potpunosti prihvaćena. Uporedo sa naučnim radom, Milanković se bavio i pubilcistikom. Ostavio je sledbenicima najdragocenije knjige i istraživanja o razvoju astronomije.