Suang Puangsri živi u maloj varoši Fark Ta, na severu Tajlanda. Već nekoliko godina ovaj skoro pedesetogodišnjak i njegova supruga Laprun, prizemlje zemlje i kuće gotovo i da ne koriste. Pitate se i zašto?

U donjem delu svoje kuće ovo dvoje tajlanđana napravili su poseban kavez veličine šest sa pet metara i unutra postavili debele grane i poređali kamenje različitih veličina, da bi prodiralo što manje svetla i toplote – što odgovara škorpijama. Jer, unutra, u kavezu se baškari skoro 5000 škorpija.

Puangsri i njegova žena (koja je u početku ovo odbijala), svim škorpijama uredno nabavlja cvrčke i ostale insekte i većinom ih žive ubacuje u kavez svojim ljubimcima.

Otkud ova nesvakidašnja ljubav prema insektima od kojih mnogi ljudi često zaziru, čak i kad se ne radi o otrovnim vrstama? Suang Puangsri ima spreman odgovor. Odrastao je u siromašnoj porodici i od mladosti se hranio hvatajući insekte i škorpije, ko je je potom pržene prodavao na ulici ili ih je za određenu sumu ustupao restoranima. Škorpije koje je hvatao u azijskim restoranima predstavljale su pravu poslasticu, a iz nekih je vadio i otrove i prodavao lokalnim farmaceutima.

Puangsri, inače budista po ubeđenju, jednog dana se zapitao šta to radi. Mislio je dugo, pokajao se i odlučio da se na neki način oduži škorpijama za sav užas koji im je naneo jer je počeo da ih smatra božijim stvorenjima. Kao neku vrstu iskupljenja, rešio je da im prepusti deo svog doma. Zato im je, uz odobrenje supruge i dece, verovali ili ne, prepustio čitav donji sprat kuće. Od tada, do sada već godinama bar po sat vremena dnevno provede meditirajući u kavezu. Nije mu strano ni da škorpije stavlja u usta.

Da bi ipak imao od čega da prehrani porodicu počeo je da delje statue različitih životinja od drveta i metala. Nije nije ni upola zarađivao kao kada je prodavao škorpije i nije se žalio se jer se osećao bolje. Ipak, pre dve ili tri godine otvorio je i servis mobilnih telefona, ali ni tada nije zarađivao onoliko kao kada je prodavao pržene škorpije i njhove otrove. Da bi dodatno umirio savest, Suang i dan danas otkupljuje škorpije od drugih “lovaca” i pruža im utočište. Kada se suviše namnože, sa sinom ih pušta u divljinu.

Interesantno je da je Suangova sunarodnica, a kasnije i poznanica, proglašena je kraljicom škorpija. Kančana Ketket proslavila se pre desetak godina kada je postigla nezamislivo: puna trideset dva dana (i noći) provela je zatvorena u prostoriji sa tri i po hiljade otrovnih škorpija. I – preživela. A postignuti rekord samo joj je podigao apetite jer je kasnije poželela da nadmaši samu sebe. Od decembra do januara 2010. godine u Tajlandskom muzeju, provela je 33 dana sa pet hiljada škorpija, u posebno napravljenom kavezu. Njen podvig je, srećom, okončan bez posledica. Kančana Ketket nije dobila nijedan ugriz, a i da jeste, mnogi smatraju da je stvorila otpornost na ujede škorpija. Ono što joj je bilo važno je da je postigla titulu kraljice škorpija.