…osim obavezne lepeze ili čipkanih rukavica, neophodnih sredstava koje su u prošlim vekovima žene koristile da bi muškarcu dale do znanja da im se dopada, postojali su i sasvim neobični vidovi ljubavne igre između nežnijeg i jačeg pola za udvaranje. Mnogi bi se smatrali vrlo čudnim u današnjem vremenu.

✿ Šta bi se dogodilo da Adam nije uzeo jabuku od Eve? To se, verovali su mnogi u 19. veku, ipak dogodilo, a ovoj voćki koja je presudila da Adam i Eva budu izbačeni iz raja, i dalje se pripisuje simbolično značenje. Ne čudi onda što su devojke u Austriji koristile jabuku da bi nekom muškarcu nagovestile da im se dopada. Isečenu krišku bi, na početku bala, devojka stavila pod mišku i tu je držala do kraja plesa. Pre nego što bi pošla kući, pod budnim okom roditelja ili drugih pratilaca koji su brinuli o njenom “moralu”, krišom bi krišku jabuke probala da da mladiću koji joj je privukao pažnju. Ukoliko je delio ista osećanja, mladić bi tu “miomirisnu” krišku jabuke pojeo u slast.

✿ Puritanci su imali veoma stroga životna načela. Radilo se o pokretu među engleskim protestantima koji su u 16. i 17. veku nastojali da crkvu održe u jevanđeljijskoj čistoći, nasuprot Anglikanskoj crkvi koja se po njima, suviše ugledala i pribiližavala Katoličkoj. Otuda i naziv “puritanac”, od latinske tj. engleske reči “pure” što znači čisto. Mnogobrojne simbole, kao što je recimo burma, puritanci su odbacivali kao nepotrebne. Zato je buduća mlada od svog verenika umesto prstena dobijala naprstak. Devojka bi, dočekajući dan kada će stati pred oltar, vredno šila, koristeći taj dragoceni naprstak. Na dan venčanja, neko bi joj odsekao “kapicu” naprstka i ostavio metalni obruč koji je postajao kakva-takva burma.

✿ Kad treba doneti neku tešku odluku, kod nas se leto koristi izraz “preseći mmožem”. Smatra se da je ova fraza stigla iz Finske gde je imala više od prenosnog značenja. Naime, ne tako davno, u 19. veku u Finskoj se i dalje održavao običaj za udvaranje. Kad bi devojka stasala da udaju, na pojasu bi počinjala da nosi prazne korice. Od mladića kome bi se ta devojka dopala, očekivalo se da u te korice stavi nož uvijen u silikonske museme. Na taj način saopštavao joj je da mu se dopada. Međutim, to nije bilo dovoljno, na devojci je bio naredni korak. Ako bi taj nož vratila, to je značilo da se njoj taj muškarac ne dopada. Ukoliko bi ga zadržala, nemuštim jezikom bi poručila “sviđaš mi se”.

U 18. veku, u oblasti poznatoj kao Nova Engleska, na severoistoku zemlje, momak i devojka koji su hteli da se zabavljaju imali su gotovo nepremostive poteškoće pa i za bezazleno udvaranje. Podrazumevalo se da se ne dolazi u obzir da makar i na kratko, ostanu sami. Uvek su bili pod budnim okom nekoga ko je brinuo da “ne posrnu”. Srećom, jedan izum ipak im je olakšavao te gorko-slatke muke. Dobili bi šuplju šipku, dugačku oko 180 cm, a mladić bi je prislonio na usta i tiho govorio umilne reči, dok je devojka drugi kraj šipke držala na uhu. Tako su se jednim udarcem ubijale dve muve: par bi ostao na pristojnoj udaljenosti, a udvaranje bi ipak kako-tako uspevalo.