Zvuči ludo, ali mnogi ljudi smatraju klasičnu muziku dosadnom. Ipak, neka od muzičkih dela klasične muzike smatraju se najmagičnijim lekom za srce i dušu. I danas se istražuje uticaj klasične muzike na ljude, kako kroz istoriju tako i kroz uticaj na savremenog čoveka.

Klasična muzika u savremenom svetu pripisuje se ljudima koji demonstriraju superiorni intelekt i nose “štreberske naočare”. Ali jednom kada u miru, bez predrasuda poslušate komad klasične muzike, otrkićete da zaista može da probudi osećaj harmoničnosti.

Ne morate da budete muzički profesionalac da bi cenili klasičnu muziku i da poznajete taktove, kontrapunktove, ključeve i druge stručne stvari. Ne morate ni da pamtite sve kompozitore i njihova dela, potrebno je samo da stvorite opuštajuću atmosferu i provedete neko kvalitetno vreme. Poslušajte nekoliko remek – dela klasične muzike koje smo izdvojili za vas.

  • Kliknite na naziv da pustite kompoziciju

Johan Pahelbel — Kanon u D Molu

Jedan od najuticajnih kompozitora 17. veka, Johan Pahelbel, učitelj Johana Sebastiana i Johana Kristijana Baha. Njegov uticaj na baroknu muziku je nemerljiv, ali najpoznatiji je po ovom Kanonu u D – duru. U svoje vreme bio je poznat po kamernim delima, ali je većina na žalost izgubljena. Ovaj kanon napisan je za 3 violine i bas kontinuo.

Antonio Vivaldi — Zima (“4 godišnja doba”)

Jedno od najpoznatijih dela za violinu iz 18.veka, simbolično označava kraj životnog ciklusa i zimu. Slušajući ovu magičnu kompoziciju u celosti, mnogi kompozitori, pisci, scenaristi i umetnici su je ubacili u svoja dela. “4 godišnja doba” imala su toliko snažan uticaj da su zabeleženi delovi iste kompozicije u više od 40 različitih i tuđih izdanja, uključujući i dela Betovena, Baha pa sve do muzičkih albuma u sadašnjosti. Antonio Vivaldi, koji je zapravo bio katolički sveštenik u venecijanskoj crkvi, ove kompozicije pisao je za ženski ansambl iz doma za napuštenu decu.

Johan Sebastian Bah — Svita br. 3 u D – duru

Bah je jedno vreme bio angažovan da komponuje dela namenjena otvaranju balova, ali nije bio široko poznat tokom većine svog života. Tek negde tokom prve polovine 19.veka njegova dela postala su visoko poštovana zbog tehničke zahtevnosti i intelektualne dubine. Bah se danas smatra jednim od najvećih kompozitora svih vremena,a nadahnuo je i mnoge poput Mocarta, Šunberga… Ova svita u D-duru je neka vrsta mešavine nemačke, francuske i italijanske muzike za balove u to vreme.

Betoven – Mesečeva Sonata

Ova sonata broj 14, poznata kao Mesečeva sonata, posvećena je Betovenovoj učenici Đulijeti Đukardi, a napisao je u svojim ranim tridesetim za tačno godinu dana. Kompozicija bila je popularna i u njegovo vreme početkom 19-og veka, ali okolnosti su dovele do toga da ode u ruke grofici Lihnovskog. Poznati kompozitor Franc List ovo delo opisao je kao cvet između dve provalije, aludirajući na tadašnji odnos Betovena i njegove učenice.

Mauris Ravel – Bolero

Bolero, od Francuskog impresionističkog kompozitora 19. veka Maurisa Ravela, u suštini je jedna te ista vrsta melodije, odsvirana različitim instrumentima koji čine savršen sklad. Melodija nosi sa sobom relaksirajuću notu i prvenstveno je namenjena baletu, ali eksperimentalno melodičko ponavljanje podiglo je ovu muzičku formu na viši nivo. S obzirom na to da je bio eksperimentalista u muzici, mnogi kompozitori tog vremena Ravela nisu voleli.

Johan Štraus mlađi – Na lepom plavom Dunavu

Upravo zbog ove kompozicije mlađeg sina Johana Štrausa smatraju kraljem valcera. Njegova muzika bila je ogledalo elegancije i prefinjenosti Hazburške monarhije. Interesantna je činjenica da se otac protivio muzičkom obrazovanju svog sina koji je od svoje 6. godine krišom išao na časove violine uz podršku majke, sve dok Johan Štraus Stariji nije umro. Ovu kompoziciju iz 1867. Austrijanci smatraju svojom neslužbenom himnom.

Mocart – Turski Marš

Jedan od najpopularnijih kompozitora ikada i najveći muzički genije, napisao je svoju prvu simfoniju u 5. godini. Turski marš je jedno od retkih remek-dela koja su komponovana za potrebe časa klavira. I danas je otvoreno pitanje da li se naziv odnosi na grad Tur ili na Turke. Kako bilo, ova kompozicija predstavlja brzo sviranje na klaviru ritmičkim pomeranjem prstiju kako bi evocirala na marš, budi veselost i nedefinisanu vrstu snage u čoveku.

Franz Šubert — Serenada

Kako priča kaže, jedne vrele letnje nedelje 1826. godine, mladi Šubert je šetajući kroz grad Vahring sa prijateljima, ugledao poznanika kako sedi za baštenskim stolom kafića i čita knjigu. Pridružili su mu se i nastavili da se zabavljaju dok u jednom trenutku vrele letnje večeri Šubert nije rekao: “Tako ukusna melodija mi se vrti po glavi, kada bih samo imao list papira da je zapišem, inače ću je pojesti.” Prijatelj je na knjizi nacrtao notne linije i iscepao je list rekavši mu kroz šalu da ga zadrži, kako bi to unovčili jednog dana. Ovu kompoziciju možemo čuti u mnogim filmovima, serijama i dramskim delima.

Franz List – Liebestraum br. 3

Jedan od najpopularnijih pijanista u svoje vreme, Franc List imao je prilike da sarađuje sa mnogim poznatim kompozitorima poput Vagnera, Paganinija, Šopena itd. Veštine je naučio od svog oca multiinstrumentaliste, a već u 9-oj godini nastupao je u koncertnim halama. Njegova tehnika podigla je nivo sviranja klavira do nezamislivih visina, a njegovo umeće da se izdvoji u društvu popularnih kompozitora bilo je savladavanje svih mogućih veština koje su gajili rivali. Ova kompozicija postala je popularna zbog filma iz 1950. – “Sve o Evi” kada glavni glumac pijan na žurci traži da je sviraju na klaviru više puta.

Frederik Šopen – Prolećni valcer

Jedan od najvećih virtuoza koji je imao prilike u 11. godini da nastupa pred ruskim carem Aleksandrom I. Ovaj poljski kompozitor iz 18.veka postao je poznat po svojim melodijama koje su budile najtananije emocije pa su ga smatrali “pesnikom klavira”. Prolećni valcer inspirisan je jednom ljubavlju. Oskar Vajld je rekao: “Kada odsviram neki njegov komad, osećam kao da sam ronio suze nad gresima koje nikad nisam počinio i tugovao nad nesrećama koje nikad nisu bile moje.”