Dorćol kao deo Beograda koji je danas poznat po trendseterima kojima ovaj deo grada predstavlja simbol statusa, protkan je tajnama, bogatom istorijom i kulturnim znamenitostima za koje mnogi i danas ne znaju. Zvučna imena koje nose ulice mnogima su poznata, ali retko ko zna ko su zapravo bili svi ti ljudi.

U ovom tekstu otkrićemo ko je bio Riga od Fere, čovek čije ime nosi najpoznatija ulica na Dorćolu i jedna od najpoznatijih ulica među starim Beograđanima koji su upoznati sa istorijom starog dela grada.

Riga od Fere ili Riga Velestinac, grčki pesnik, revolucionar, vodeća ličnost grčkog nacionalnog preporoda, prethodnik i prva žrtva ustanka protiv Otomanskog carstva, tvorac slobodarskih pesama i autor grčke “Marseljeze”, rođen je kako se veruje 13.Juna 1757. u Velestinu u Tesaliji blizu antičke Fere. Kraj života dočekao je u Beogradu – Austrijske vlasti isporučile su ga Otomanskom carstvu.

Umesto prebacivanja za Konstantinopolj, Riga od Fere ostao je u tada pograničnom Beogradu gde je posle surovog mučenja pogubljen 24.juna 1798.godine. Naš veliki pesnik Vojislav Ilić opevao ga je u pesmi “Vlasnik slobode”.


Rođen je u bogatoj cincarskoj porodici. U dokumentima se pominje i kao Antonios Kirijazis i kao Konstantinos Rigas. Dobro školovan za svoje vreme, rano se zaposlio kao učitelj u mestu Kisos. Smatrao je da je jako dobar učitelj i da za svoje veštine nije dovoljno plaćen. Kako u to vreme nisu postojale privatne škole, privatni vrtici i slično, odlučio je da se ne bavi više tim poslom.

Ubivši jednog uglednog Turčina, pobegao je na Olimp i pridružio se grčkim hajducima. Posle toga, Riga je izvesno vreme proveo na Svetoj Gori da bi se posle upitio u Konsantinopolj – gde je postao lični sekretar Fanariota Aleksandra Ipsilantisa, pa u Bukurešt, glavni grad tadašnje Vlaške, da uči strane jezike.

Stona medalja Riga od Fere

Postaje visoki službenik na dvoru vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa, a po izbijanju rusko-turskog rata (1787 – 1892) bio je zadužen za nadgledanje vojnih trupa u Krajovi. Učen i slobodarski nastrojen, Riga od Fere rano se upoznao sa tekovinama francuske revolucije i verovao je da nešto slično može da se desi i na Balkanu. Verovao je u samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Otomanskog carstva te je “prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine”.

Spomenik Rige od Fere u Beogradu

U vreme dok je radio u francuskom konzulatu, ta uverenja su mu još više ojačala pa je napisao više rodoljubivih pesama i “Marseljezu” preveo na Grčki. Kad je 1793. godine otišao u Beč, namera mu je bila da zatraži pomoć od Napoleona pa je započeo prepisku sa velikim vojskovođom. Čak mu je poslao i tabakeru izrađenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama i zakazao sastanak u Veneciji.

izvor: kulanebojsa.rs

Ali, Riga nikada nije stigao u Veneciju. Izdao ga je grčki trgovac i on je uhapšen u Trstu i prebačen u Beograd. Ni u Konsantinopolj na izdržavanje kazne nije stigao. U strahu od mogućeg oslobađanja, umoren je u Kuli Nebojša u Beogradu, zajedno sa petoricom svojih pratilaca, a njihovi posmrtni ostaci bačeni su u Dunav.