Biljke čine neverovatna dejstva na naš organizam, ali i okolinu. Čuvanje prirode nije samo stvar kulture već i održavanje okoline koja je zdrava za sve nas. Svi znaju da čak i nekoliko biljaka na nekim mestima može da oplemeni prostor, a nekoliko navedenih istraživanja ide u prilog toj činjenici:

Primećeno je da se pacijenti u bolnicama brže oporavljaju ukoliko imaju priliku da kroz prozor vide drveće, a i da zatvorenici čije su ćelije bile okrenute ka šumi imaju manje zdravstvenih tegoba.

Postoje i istraživanja koja su se bavila povezanošću stope zločina i prisustva zelenila, prema kojima u krajevima grada gde ima više zelenilla, stopa kriminala opada za čitavih 50% prema onima gde preovladava beton.

Izgleda da zelenilo podstiče i stvaralaštvo. Japanski psiholozi Seđi Šibata i Naoto Suzuki sproveli su niz ogleda tokom kojih su ispitanici u kancelarijskim uslovima radili vežbe koje podstiču stvaralaštvo. U nekim od kancelarija tu kojima se sprovodio ogled, nalazile su se biljke pažljivo postavljene tako da ispitanici tokom vežbi gledaju u njih, dok u ostalim kancelarijama nije bilo zelenila. Utvrđeno je da biljke u saksijama zapravo podstiču stvaralaštvo kod ispitanika.

Drugo istraživanje koje je sproveo Robert Urlih sa unierziteta u Teksasu, pokazalo je da muškarci u čijim kancelarijama su se nalazile biljke i cveće, u proseku imaju 15% više dobrih poslovnih zamisli od onih koji nisu imali biljke. Zbog čega malo prirode u stanu, kancelariji i gradu ima ovakvo dejstvo?

Evolutivni psiholozi smatraju da suočavanje sa biljnim svetom u nama može da probudi drevni osećaj mirnoće zbog toga što je zelenilo našim precima ukazivalo da se u blizini nalazii hrana. Takav prijatan osećaj može da utiče na to da ljudi postanu susretljiviji, srećniji i okrenu se više svom unutrašnjem stvaralaštvu.