Prošlo je punih 30 godina od prvog pojavljivanja „Nadrealista“ u programu tadašnje Televizije Sarajevo. Međutim i danas kada kažemo Sarajevo prvo na šta pomislimo pored odličnih ćevapa i Baš Čaršije su i „Nadrealisti“.
Sarajevska humoristična serija „Top lista nadrealista“ prikazivala se tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Prvobitno su se emitovali na Radiju Sarajevo, da bi kasnije emisija dobila video format na tadašnjem kanalu TV Sarajevo. Tematika serije je bila politička i društvena satira. Serija se uglavnom stvarala u skeč formatu.
Sve je počelo na tadašnjem Radiju Sarajevo, gde je prvi put emitovan skeč od 15 minuta u okviru popularne zabavne emisije. Njihov debi se desio u subotu, 9. maja, 1981. Skeč je bio pokušaj terorističkog preuzimanja radio stanice pri čemu su „Nadrealisti“ pročitali svoj manifest zajedno s popisom zahteva. U narednim sedmicama i mesecima pet momaka – Nele Karajlić, Zenit Đozić, Zlatko Arslanagić, Boris Šiber i Dražen Ričl – su postali glavna ekipa „Top liste nadrealista”. Svi članovi ekipe su bili rođene Sarajlije izuzev Zenita Đozića, koji je radi potreba snimanja iz mesta Bugojna često putovao u Sarajevo zbog svakodnevnih proba.
Nakon velikog uspeha na radiju, Nadrealisti se „sele“ na tv ekrane. Na taj način ono postaju rado viđeni gosti svih domova stare Jugoslavijje. Postali su toliko popularni da su se čak neke od fraza i reči počele koristiti u žargonu tadašnje javnosti kao što su: „hrkljuš“, „ma zdraavo“, „eno Šahbaza, mog’o nas je žžžik“, „u Švedskoj nemiri zzdravoo“. Po svojoj gledanosti „Nadrealisti“ su se približili i tada neprikosnovenom centralnom dnevniku. Čak su se i na ovu činjenicu na svoj način našalili rekavši kako „raja upali TV čekajući „Nadrealiste“, pa ‘usput’ odgleda i dnevnik“.
Podsetimo se nekih najpoznatijih skečeva:
1. Hrkljuš je skeč o izmišljenom sportu odnosno imaginarnoj “narodnoj bosanskoj igri”. Više takmičara stoji u krugu, raskoračivši se u stranu. Potom igrač koji vodi igru u krug ubacuje nešto nalik na loptu krpenjaču nasumice nekom od učesnika. Započinje dodavanje lopte. Kome lopta ispadne iz ruku, napušta krug, udara se šakom u čelo vičići glasno “Do mene, do mene!”. Kad igrač koji vodi igru vikne “Hrkljuš!”, pobednik je onaj kod koga se u tom trenutku lopta nalazi.
2. Fabrika za proizvodnju ničega je skeč fabrici u kojoj radnici rade punim kapacitetom da bi proizveli „ništa“. Ovim skečom su uspešno predvideli situaciju tokom privatizacija predhodnih godina.
3. Kako je nastala Coca-Cola je skeč o proizvodnji čuvenih pića u kojoj „Nadrealisti“ na urnebesan način pokušavaju da dokuče kako se ono proizvodi i naravno u tome ne uspevaju.
