Nekoliko kilometara od središta glavnog grada Italije, postoji bolnica u čijem je dvorištu farma životinja. One su tu da pomognu lekarima u lečenju pacijenata koji boluju od razlićitih bolesti.
Do pre nekoliko godina tu je bilo 10 zečeva, dve ovce, koze, dva ponija, pedeset kanarinaca, nekoliko pasa i mačaka, a danas ima mnogo više različitih vrsta životinja pa i ptica jer je otkriveno da svaka vrsta pojedinačno ima neku svoju prednost u podršci lečenja od bolesti. Sve su to stanovnici farme unutar bolnice “San Karlo”, udaljene nekoliko kilometara od središta Rima.
Premda je dobro poznato da lečenje uz pomoć životinja postiže odličan učinak, nikome ranije nije palo na pamet da uzgaja životinje-lekare i to unutar prave bolnice. Ukratko, bolnica “San Karlo ima štalu, tor, kaveze, a poseban miris životinja koji se širi okolo takođe se podrazumeva.
Davide Moskato, italijanski dečiji neuropsihijatar i sudski tumač, došao je na zamisao da u bolnici nadomak grada otvori neku vrstu zoološkog vrta. On, naime smatra da je današnji način lečenja previše “tehnološki”, “računarski”, “farmaceutski” ilči jednostavnije rečeno lišen ljudske bliskosti. Stoga je rešio da obavi ovaj nesvakidašnji ogled i “zaposli” životinje kao pomoćnike.
Ukoliko je neko pomislio da prisustvo životinja tokom lečenja jednako pomaže za sve bolesti, vara se. Posle čitavog niza ogleda, ustanovljeno je sledeće. Glodari na primer najviše utiču na osobe koje pate od duševnih bolesti ili su njihove nevolje psihološke prirode, posebno na one koji su skloni potištenosti, a druženje sa ovcama pomaže ljudima koje muče teške glavobolje.
Zanimljivo je još nešto. Dok su pomenute životinje svojevrsni specijalisti, psi i mačke se smatraju “lekarima opšte prakse”, posebno psi sa dužom dlakom, tvrdi doktor Moskato. Jer čim pacijent dodirne životinju, kad pod prstima oseti njenu meku dlaku, preplavi ga osećanje sigurnosti. Opušta se i siguran je. Zvuk koji proizvodi mačka kad prede, toliko povoljno utiče na ljude, da je blagotvornost njenog prisustva moguće uočiti čak i na elektroencefalogramu.
Bolnica San Karlo, potvrđuje nešto što je odavno poznato, a to je da su životinje svojevrsni emocionalni posrednici, instrumenti pomoću kojih se pacijent bolje opušta, nego kada popije blagu tabletu za smirenje. Posebno dobar učinak životinje su pokazale kod poremećaja kao što su autizam, hiperaktivnost dece, poremećaj pažnje i mentalna zaostalost.
Mala pacijentkinja bolnice, inače autistična devojčica, godinama nije izgovorila nijednu jedinu reč. Posle kratkog vremena provedenog u bolnici, iznenada je svog vršnjaka pozvala po imenu, i to nekoliko puta za redom, glasno. Lekari su bili vrlo iznenađeni, kako to da je pozvala druga? To je učinila da bi mu pokazala svog novog prijatelja, predivnog belog zeku po imenu Feliče. Dečak, takođe autističan, odazvao se i krenuo prema zeki da se igraju zajedno.
Na farmi doktora tu je i još jedan poseban “terapeut”. To je kornjača koju su komšije iz susedne bašte poklonili bolnici. Stigla je u bolnicu povređena sa oštećenim oklopom, a lekari i pacijenti su je odmah prihvatili. Istini za volju, ona ne spada u tzv. mekane životinje, ali kako tvrde lekari, na decu prenosi osećaj odgovornosti. Dakle, dobrodošle su i kornjače. Drugim rečima, ako vam učenje ne ide od ruke, ne možete da se usredsredite na sadržaj knjige i sl, razmislite o čuvanju kućnih ljubimaca jer su njihove blagodeti mnogobrojne.
