Mladenci u sprskom narodu, baš kao i u mnogim drugim, gore od želje da saznaju koga su začeli – ćerku ili sina. Nestrpljenje da se što pre otkrije pol ploda u utrobi majke, u drevnoj kulturi Srba, koja razumljivo nije znala za ultrazvuk, dovelo je do obilja raznovrsnih magijskih postupaka, kojima je cilj da se još u trudnoći reši zagonetka pola budućeg deteta.

Narod se nikada ne miri sa ograničenjima razuma i na sve načine pokušava da dokuči šta ga čeka u budućnosti. Ako nema pouzdanih metoda predviđanja, ostaje da se gata. Da se na osnovu čitanja nekih tajnih znakova, znamenja, pogađa ishod nekog životno važnog zbivanja. Znakovi na osnovu kojih se proriče pol deteta, razumljivo su najčešće izvesne promene u spoljašnjem izgledu trudnoće.

Pravila za dešifrovanje znakova pola još nerođenog deteta, mada mogu da izgledaju proizvoljna i čudna, strogo su određena i zasnivaju se na drevnoj logici magijskog mišljenja. Ovu “logiku” će najbolje pokazati sledeći primeri starog verovanja:

Ako je trudnici trbuh obao, onda će roditi žensko. Ako je ispupčen i na sredini šiljast, rodiće muško dete. Tako veruju u boljevačkom okrugu. Ako se dete u utrobi češće i jače miče na desnom boku, onda je muško. Ako na levom, onda je žensko. Kada je trudnici deblja gornja usna, smatra se da će roditi muško, a ako je deblja donja, logično, žensko.

U Crnoj Gori ponegde veruju da “koja žena kad je bređa, poružni, rodiće đetića”. A u Boljevcu kažu da ako je trudnica pegava u licu, opet će roditi muško. Zatim, kada ženu pred porođaj bole krsta, smatra se da će roditi muško, a ako je boli trbuh – žensko.

Osim spoljašnjeg izgleda, za predviđanje pola, važno je i ponašanje trudnice. Ako ona teško ustaje, trebalo bi biti žensko dete. A ako se lako diže bez podupiranja, biće muško – tako veruju u Popovcu. Ako je trudnica na radu troma i lenja, rodiće žensko, a ako je orna i vredna bilo bi muško, smatraju u homoljskom okrugu. Veruje se i da ako trudnica obično spava na desnoj strani, naginje ka muškom detetu, dok leva strana naginje ka ženskom.

I po tome šta trudnica sanja, može se otkriti pol deteta navodno. Kada sanja rat, oružje i svađe, rodiće sina. U trudnoći žena promeni ukus i u pogledu hrane, pa je i to po nekom verovanju znak za pol deteta. U Crnoj Gori gde se smatra da bremenitoj ženi kojoj se gadi mleko, sleduje muško dete. U Kruševačkom kraju postoji običaj – muž metne svojoj trudnoj ženi malo soli pod jastuk, pa ujutru pazi koje će ime prvo spomenuti – muško ili žensko.

Za predviđanje pola deteta veoma je važno i to kad, kako i gde dete prvi put promrda u stomaku, odnosno trenutak kada ga trudnica oseti. Ako žena oseti da je dete zaigralo na desnoj strani onda je muško i na levoj – žensko. Zatim, ako oseti mrdanje u sredu, petak, subotu, nedelju biće žensko.

Tu nema kraja. Ako trudnica ima potrebu da se seli iz kuće u kojoj je, veća je verovatnoća da nosi žensko dete. Zanimljiva je činjenica da prodaja stanova Beograd beleži česte upite trudnica u vezi kupovine nekretnina. Onda, ako trudnica oseti dete u kući, biće muško, a ako prvi put oseti šutkanja dok je napolju – biće žensko.

Ako na kraju sve ovo sažmemo i izdvojimo suprotnosti koje stoje, iza ovih raznovrsnih postupaka gatanja o polu deteta, onda ćemo kao ključ za odgonetanje dobiti dva niza atributa – muški atributi su: desno, gore, uspravno, dugačko, unutra, debelo, šiljasto, nemirno itd. A ženski su: levo, dole, položeno, široko, napolju/van kuće, okruglo, mirno itd.

Zanimljivo je da mnoga od ovih verovanja važe i dan-danas, a ono što je još interesantnije jeste pitanje koliko će se održati u budućnosti, s obzirom na unapređenja u oblasti medicine i tehnologija.