Da li ste se ikada zapitali na kakvim mestima su se lečili pacijenti u prošlim vekovima i vremenima? Gotovo je nemoguće da je baš svaki lekar u početku dolazio kući kod obolelog. Lekari su svoju profesiju oduvek vezivali za mesto koje će činiti most između sveta i bolesnih osoba. Ta mesta, tzv. ordinacije su tokom vekova bila fizički omeđena ili složenim arhitektonskim tvorevinama, ili jednostavnim elementima kao što su šatori i jedna stolica.

Ipak, ono što je najviše ukazivalo na mesto gde se neko bavi lečenjem i medicinom, bili su instrumenti koje su lekari, posebno hirurzi, koristili da bi lečili, a ponekada bukvalno i iskopali bolest. Narodi su se kroz istoriju na razne načine dovijali pokušavajući da izleče i iskorene bolesti koje su im tada bile mnogo manje jasnije nego nama danas. Ljudi nisu uvek mogli da zavise od prisustva lekara, a kamoli sestara i svakakvih medicinskih pomagala kakva postoje danas. Zbog toga je, logično, ljudski vek bio mnogo kraći.

PRAISTORIJA

Iscelitelji se bave veštinama i obredima na obeleženim mestima, za koje veruju da tu mogu da stupe u vezu sa nadrealnim ili vanzemaljskim. Jedan od prvih lekarsko – hirurških zahvata bio je bušenje lobanje burgijom načinjenom od kosti i konopca, da bi se lečile mentalne bolesti, glavobolje i zubobolje.

EGIPAT I GRČKA

U drevnom Egiptu, već postoje specijalizovani lekari kao što su očni ili zubni, lekarske ordinacije nalazi se blizu mesta gde se slavi božanstvo – zaštitnik od bolesti kojom se lekar bavi. Između četvrtog i petog veka p.n.e. u Grčkoj nastaje naučna medicina: pojavljuju se škole, a lekar pregleda i decu u za to predviđenim prostorima.

ANTIČKI RIM

Rimljani su bili pod velikim uticajem antičke – grčke medicine, pa je i tamo radno mesto lekara bila neka vrsta improvizovane ordinacije – jedna ili više prostorija koje su se obično nalazile uz one u kojima se živi. U ormarima su se ređali tučkovi, vage, posude za lekovite trave i hirurški instrumenti.

ANTIČKA KINA

Kineska medicinska praksa uobličuje se pod dinastijom Han. Osnovni način lečenja i tada je bio akupunktura i zagrevanje kože sagorevanjem lekovitih trava. Ove zahvate kraljevski lekari upražnjavali su u dvorcima plemića, dok su provincijski lekari preglede često obavljali napolju.

SREDNJI VEK

Posle 1000. godine, na lekare u Evropi počelo je da se gleda kao na učene ljude, a mesto gde obavljaju svoj posao počelo je da uliva strahopoštovanje-. Nema više malog kreveta koji su koristili Rimljani, već se pacijent pregleda stojećki, što onemogućava pravilno sagledavanje stvari. Ordinacije nisu postojale već su to bili lokali u kojima se radilo više poslova. U Italiji je navodno, na istom mestu mogao da radi advokat, lekar, frizer, pravnik, sudski tumac za spanski jezik, knjigovođa i pomoćnici. Higijena je u to vreme na niskom nivou pa se telesne tečnosti pacijenta vide i osećaju u prostoriji koja bi trebalo da predstavlja ordinaciju.

PROŠLI VEK I SAVREMENO DOBA

Lekarska ordinacija sa elementima koji se i danas u njoj sreću, pojavila se u prvoj polovini devetnaestog veka. Tada se higijena već smatrala obaveznom zdravstvenom merom, a analize su počele da se rade u prvim pravim laboratorijama. Uzan krevet postaje obavezan deo nameštaja da bi se pacijent pregledao, a istorija bolesti svakog pacijenta počinje da se beleži i čuva u arhivama.