Ako ste mislili da kažiprst najčešće upotrebljavamo, prevarili ste. Titulu najkorisnijeg prsta definitivno zaslužuje palac. Veličina i položaj palca doneli su čoveku mnoge prednosti koje je on umeo da iskoristi i nadmudri sva druga bića. Ne zovu ga džabe još i palac spasilac.

Prilikom zvanične posete Sjedinjenim Američkim Državama u maju 2009. godine, čak je i kraljica Elizabeta druga morala da ostavi otisak palca, a sve zbog novih pooštrenih pravila u borbi protiv terorizma. Poznata je i velika, često fotografisana statua palca (koja se nalazi u metropolitskom delu Pariza) koju je napravio francusko – italijanski skulptor Cezar Baldaćini. Palac je prvotno pravio od mermerne ploče, ali ga je pretvorio u gvozdeni, kako studenti i školarci ne bi žvrljali po njemu.

Iako nas otisci svih prstiju čine jedinstvenim na planeti, palac ima posebnu odliku i krasi nas već milionima godina. Ljudi, kao i gorile, šimpanze i pande, jedini su kojima ovaj prst stoji bočno, suprotno od drugih prstiju, pa možemo da ga savijemo ka dlanu sve dok ga ne dotaknemo. Neki majmuni takođe imaju ovako postavljen palac (čak i kažiprst) da bi se verali po drveću i jeli samo jednom rukom, ali niko od njih nije u stanju da njime pravi tako precizne pokrete kao čovek.

Zahvaljujući dobrom zahvatu šakom, čovek je uspeo da koristi i napravi razne stvari i predmete. Pre oko tri miliona godina, naši preci u Africi prestali su da hodaju na četiri noge, uspravili se i tako su im ruke postale slobodne. Mogućnost da ruke, odnosno prste koriste za razne poslove nadalje je uticalo i na razvoj mozga. Time je mogla da se razvije i sposobnost govora. Može se slobodno reći da su noge oslobodile ruke, a ruke omogućile na neki način govor. A palac je tu odigrao prilično važnu ulogu da bismo postali ono što jesmo.

I jedan mali dinosaurus po imenu Bambiraptor koji je živeo u Teksasu pre 75 miliona godina, imao je bočno postavljen palac pre nego što je nastao čovek. Mogao je da drži sitan plen između palca i srednjeg prsta, a da se ne pomaže čeljustima kao što su to činili ostali dinosaurusi. Uprkos tome, on je kao i svi ostali nestao i istrebljen je.

Zanimljivo je jedna čudna veza između veličine palca i izgleda lica među primatima u koje spadaju lemuri, majmuni i ljudi. Što je ovaj prst duži, životinja je više uspravljena, a očnjaci su joj kraći. Pomažući se šakom, čovek zapravo manje koristi usta, te mu nisu potrebni veliki očnjaci pa se i lice razlikuje od životinjskog.

Ipak, samo kod ljudskog roda bebe počinju da sisaju palac još u majčinom stomaku jer ih to smiruje. Ova navika obično prestaje oko pete godine mada ponekada potraje i mnogo duže. Stomatolozi tvrde da to može nepovoljno da utiče na razvoj oblika nepca pa danas postoje razne vrste pomagala koje služe odvikavanju deteta od sisanja. Koji prst je po vašem mišljenju najvažniji? Pišite nam.