Često nam se čini, u ovom vremenu mnogih tehničkih i digitalnih otkrića, da čovečanstvo napreduje mnogo brže nego ranije. Ipak, reklo bi se da to samo tako deluje kada se povšno posmatra, ali sigurno je da današnji čovek ne bi znao sve što zna, da nije bilo predaka koji su istinski inovatori.

Najveći broj revolucionarnih i duhovnih otkrića desio se u periodu od 700. do 300. godine pre naše ere. Pitagora, Buda, Zaratustra i drugi, postavili su temelje duhovnosti ljudske vrste, ali isto tako u doba procvata čovečanstva u mnogim drugim oblastima pojedinačno, takođe su se dogodila neka revolucionarna otkrića. Ovo su neka od njih:

U arhitekturi se rasprostranio luk i svod. Pojavili su se prvi akvadukti (najstariji je pronađen u Asiriji) i asfalt (pronađen u Vavilonu). U Magna Graciji građeni su veliki hramovi kao što su bili Selinunte i Paestum u kmpaniji i na Siciliji. Pojavili su se i crepovi za krovove o sunčani časovnici kao i prva geografska karta sveta.

U tom periodu građeni su i prvi brzi brodovi sa čak pet redova vesala (Fenikija i Grčka), a pojavilo se i sidro. U grčkom jeziku ustanovljeni su prvi samoglasnici, istovremeno su napravljeni plugovi za oranje. Alatke i pomagala počinju da se prave od čelika, a za njih i modle za stoku koje se izlivaju (Kina). Najbolje računaljke napravljene su još u Egiptu, a kišobran i leteći zmaj takođe u Kini.

Zubna proteza (od zlata), nosila se u Etruriji oko 650.godine pre nove ere, i ona se smatra pretečom kada je u pitanju estetska hirurgija. Najstarija biblioteka bila je ona u Ninivi u Asiriji. Pokretni toranj za opsedanje utvrđenja takođe su izmislili Asirci, a katapult “inžinjeri” iz Sirakuze. Prvi novac je počeo da se kuje u Lidiji. Sistem muzičkih lestvica ustanovljen je 625.godine p.n.e. u Grčkoj, a muzički instrument lira sa sedam žica, nastao je u Sparti.

Prva Olimpijada održana je 776. godine p.n.e. a najstariju filozofku školu držao je Tales u Miletu, oko 623.godine pre nove ere. Istoriju kao nauku osnovao je Herodot, ja najstarija zapisana tragedija koju znamo je Eshilova “Atina”, napisana davne 472.godine p.n.e.

Ovo je samo delić onoga što je čovečanstvo stvaralo i otkrivalo u periodu pre nove ere. Ostaje nam da se pitamo, šta nas od izuma čeka u narednim vekovima jer postoji bojazan da će čoveka koji je rođeni inovator, zameniti roboti koje je sam stvorio.