Kontaktna sočiva izumeo je jedan od najvećih slikara u istoriji, još 1508.
Verovali ili ne, pojam kontaktnih sočiva pojavio se kao ideja još 1508. godine, a otac te ideje bio je ni manje ni više nego Leonardo da Vinči.
Da Vinči je u svoje vreme opisao metod pri kojem bi se moć vida poboljšala potapanjem glave pod vodu ili nošenjem neke vrste staklene polulopte ispunjene vodom. Ipak, ovo se dokazalo krajnje nepraktičnom idejom, kao i mnogi drugi Da Vinčijevi izumi (recimo, helikopter) zbog doba u kome je živeo, kada se takav izum nije mogao ni zamisliti a kamoli realizovati.
Malo kasnije, 1636. godine, filozof Rene Dekart predložio je metod stavljanja staklene cevčice ispunjene tečnošću u direktan kontakt sa rožnjačom. Tačnije, ispupčen kraj cevi bio bi od stakla i oblikovan tako da popravi vid. Pa ipak, i za ovo se ispostavilo da je nepraktično jer bi oblik i veličina pomenute naprave onemogućili treptanje, ali se istim metodom vodio i pri kreiranju teleskopa.
Tomas Jang, 1801. je pokušao da unapredi Dekartov izum, ali je u međuvremenu odustao. Međutim, ove ideje postavile su temelj i pravac razmišljanja u daljem kreiranju ovog izuma.
Konačno, 1887. godine u Nemačkoj, duvač stakla F. E. Muler napravio je prvi oblog za oko, kroz koji je em moglo da se vidi, em da se trepće! Godinu dana kasnije, 1888. godine, Adolf Fik, nemački oftalmolog koji je radio na Mulerovim pronalascima, izradio je prvo kontaktno sočivo od duvanog stakla. On se zapravo smatra izumiteljem kontaktnih sočiva jer je prvi od navedenih patentirao ovaj izum – pod svojim imenom. Iako neudoban po oko, i prilagođen za kratkotrajno nošenje od samo nekoliko sati jer je prekrivalo celo oko uključujući i beonjaču, smatrao se revolucionarnim otkrićem.
Sve do tridesetih godina 20.veka, ljudi su nosili ova sočiva, i iako su bila vrlo neprijatna za nošenje, smatrala su se jednim od simbola imućnih ljudi. Tačnije, mnogi političari u to vreme često su treptali kao da im nešto smeta u oku (kako bi izgledalo kao da nose sočiva) i to je bio znak prepoznavanja moćnih.
1930. godine, kada je otrkiven pleksiglas, profesor oftamologije na medicinskom fakultetu u Teksasu, Luis Žerard Hajne, unapredio je dotadašnji izum učinivši sočivo laganijim i prijatnijim za nošenje i doprineo razvitku kontaktnih sočiva kakva nosimo danas.
.
