Mnogi ljudi na svetu bave se opasnim ili uzbudljivim poslovima, ali nekima je bukvalno glava stalno u torbi. Ima pilota koji uleću u tornado i rudara koji kopaju na tri kilometra pod zemljom, ali i drugih zanimanja koja se graniče sa nemogućim. U nastavku pročitajte kojih se to 10 poslova smatra najopasnijim na svetu.
Rudari – rad u utrobi zemlje
Izloženi su otrovni gasovima, prašini, eksplozijama, odronima i zbog toga se posao rudara oduvek smatra jednim od najtežih. Nesreće u kojima godišnje strada i po pet hiljada rudara, učestale su, posebno u Kini. U ovoj zemlji nalazi se i najdublji rudnik na planeti: poslednji horizont je na 4 hiljade metara u dubinu.
Vatrogasci
Gase požare, spasavaju ljude, štite prirodu, imaju specijalne antiterorističke jedinice, specijalce koji se spuštaju u bunare i pećine…Mnogo je opasnih poslova kojima se batrogasci bave i sa sigurnošću se može reći da je to javna služba koju svuda u svetu najviše pozivaju. Postoje profesionalni vatrogasci sa stalnim zaposlenjem i dobrovoljci.
Letači kroz uragane
Sateliti koji kruže oko Zemlje umnogome su poboljšali predviđanje vremenskih prilika, ali kada je reč o uraganima i snažnim olujama, još uvek su potrebni “huricane hunters”-i, lovci na uragane koji pripadaju 53. eskadronu za vremenska predviđanja, sa bazom u Misisipiju (SAD). Ovi vojni piloti uleću u samo središte ciklona da bi odredili vazdušni pritisak, vlažnost, temperaturu, pravac i brzinu vetra.
Virolozi – oči u oči sa kugom
Po zanimanju virolozi, ovi stručnjaci rade u bolničkim laboratorijama kao dijagnostičari ili istraživači koji tom prilikom mogu da dođu u dodir sa biološkim agensima od kojih im preti zaraza, bolest pa i smrt. To se posebno tiče onih koji rade u laboratorijama biosigurnosnog stepena gde se rukuje visokozaraznim biološkim supstancama poput izazivača kuge, ebole, antraksa itd.
Zidari po oblacima
Po jednom izveštaju Ujedinjenih Nacija za Međunarodnu radničku organizaciju, radnici na visokim građevinama koji prave betonski kostur oblakodera ili tornjeva, najčešće su izloženi nesrećama. U Evropskoj Uniji oni se nalaze na prvom mestu: 26% od ukupnog broja nesreća na radu. Održavanje ravnoteže nad ambisima od nekoliko desetina pa i stotina metara, svakako je posao za najhrabrije koji ne pate od vrtoglavice. Prodaja stanova Beograd je u samom jeku, a nikome ne padne na pamet kako je radnicima koji rade na velikim visinama budućih kula i tornjeva koji se grade.
Stručnjaci za eksploziv na buretu baruta
Obično su to pripadnici vojske, žandarmerije ili neke druge specijalne jedinice, aposao im je da uklone eksplozivne naprave, kako one izostale iz prethodnih ratova, tako i nove koje se postavljaju u ratnim ili terorističkim jedinicama. Samo u italiji godišnje se ukloni oko 3000 eksplozivnih naprava iz prohujalih ratova.
Majstori za održavanje boje mostova
Biti zadužen za održavanje mosta kao što je Golden Gejt u San Francisku znači bojiti cevi i kablove koji ga drže. To ne bi bilo toliko teško da se ne radi na visini od 230m iznad morske površine. Da bi se ovaj posao obavljao, mora da se hoda po nosećem kablu dužine 1300 metara, prečnika svega 90 centimetara, a često se događa da ovaj posao ometa gusta magla.
Ribolovci na Aljasci
Ovi neobični ribari rade 20ak sati dnevno izloženi udarima vetra koji dostiže i do 150km/h da bi lovili džinovske rakove koji žive u vodama oko Aljaske. U Americi je 2005. godine ova vrsta ribolova proglašena za najopasnije zanimanje zato što ljudi prilikom rada često lome prste, ruke i noge, a padovi u more nisu retki, uz to imaju vrlo tešku opremu. Ipak, plaćeni su i do 40 hiljada evra za osam nedelja rada.
Vulkanski planinari
Vulkanolozima sport nije cilj: oni se penju uz vulkanske hridi sve do kratera da bi proučavali rad ovih “živih” planina, ispitali gasove koje ispuštaju, pratili vulkansku lavu i na vreme upozorili lokalno stanovništvo na opasnost koja dolazi. U tom poslu stradalo je nekoliko stotina ljudi.
Čuvari crnog zlata
Na naftnim bušotinama ili naftnim platformama rade razni profesionalci, inženjeri, geolozi, fizičari, tehničari, ljudi zaduženi za bušenje pa i ronioci. Zahvaljujući ovim poslednjim, moguća su istraživanja, vađenje i prenošenje gasa i nafte iz mora i okeana. Najveća opasnost u radu sa bušotinama je izbijanje požara na izvoru koji se gasi eksplozivnim napravama čije aktiviranje dovodi do naglog nestanka kiseonika, čime se sprečava dalji naboj vatre.
