Glamuroznih silueta, jedrih oblina i crvenih usana, “pin-up” devojke kroz istoriju su hvaljene iz potpuno drugačijih razloga nego danas.
Seksi i senzualne, a opet dovoljno skrivene da ostave mašti na volju, “pin up” devojke nas navode da pomislimo na period oko Drugog svetskog rata, iako se ova pojava javila čak i pre Prvog svetskog rata i to zahvaljujući, ni manje ni više nego – biciklu.
Naime, kada su žene počele da koriste bicikl kako bi se prevezle od tačke A do tačke B, otpočela je jedna sasvim nova era u kojoj ženama više nije bila potrebna pomoć muškarca radi transporta. Međutim, postojao je jedan problem. Tadašnji stil odevanja podrazumevao je dugačke haljine i suknje, pa je sama kompozicija bicikla ženama iz 19. veka otežavala njegovo korišćenje. I eto razloga da dame počnu sa nošenjem funkcionalnije i komotnije odeće, kraćih pantalona i suknji, čime su neminovno naglašavale obline koje su, tih godina, žene rado gajile.
Naravno da su ugledni ljudi i crkva bili protiv ove pojave, navodno radi ženske bezbednosti. Međutim, ženski pokret za pravo glasa oberučke je prihvatio slobodu koju im je novi vid transporta srdačno ponudio. Žene su masovno počele da odbacuju duge suknje, podsuknje i nogavice do poda, čime se stvorila sasvim nova umetnička inspiracija ženske forme.
1895. godine, ilustrator „Lajf magazina”, Čarls Dana Gibson, zauvek je promenio budućnost ženske mode sopstvenim viđenjem ženske idealne lepote. Prikazavši dobro obdarenu ženu u svom njenom sjaju, njenu siluetu peščanog sata i pune usne, stvorio je model žene poznat kao Gibsonova devojka za koju je i sam rekao da predstavlja kombinaciju “hiljade američkih devojaka”.
Ovaj tip slika se narednih 20 godina vrteo po stranicama brojnih magazina i predstavljao inspiraciju za bezbroj imitatora. Po prvi put su muškarci u Americi imali lako dostupan izvor ženskih fantazija, i to na dohvat ruke. Sekusalnost pin-ap devojaka bila je prirodna i neizveštačna, a njihovo izlaganje je uvek prikazano kao puka slučajnost: ili kuka za pecanje uhvati gornji deo njihovog kupaćeg kostima ili joj motor koji prolazi podigne suknju ili se saplete na nestašno kuče, dok rukom prekriva usne u šoku – ali se nikad ne vidi sve.
Do kasnih 1800-ih upotreba kalendara se proširila i u formi reklamiranja, pa su pin-ap devojke ubrzo postale takozvane „kalendar devojke“.
Tokom Drugog svetskog rata pin-up devojke su korišćene kao propagandni materijal za regrutaciju muškaraca. Na svakom koraku su se mogli videti kalendari i posteri koji su promovisali borbu u ratu. Štampano je na hiljade slika sa pin-up devojkama kako bi se podigao moral vojnicima koji su se borili u inostranstvu. Ovo je bilo „zlatno doba” za pin – up.
Rastuća popularnost ove umetničke forme je neminovno dovela i do stapanja sa ostalim medijima. Holivudu nije kasnio ni časa i počeo je da koristi ove seksualno nabijene slike radi promocije svojih filmova. Sa lansiranjem Plejboja, Hju Hefner je uspešno modelovao svoju publikaciju pin-up devojaka širom sveta. Znajući da će fotografija predstavljati budućnost sve više i više je pomerao granice ovog medija.
I eto, tu smo. Pin-ap devojke kakve su nekada bile sada postoje samo u prošlosti i označavaju „retro“ period američke istorije koja je danas samo inspiracija modernim fotografima pri evociranju nekada popularne, rakošne ženske seksualnosti.
Čitavi sajtovi i knjige su posvećeni ovom žanru, sa modelima svih veličina, oblina i etničkih pripadnosti.
