Depresija je mentalni poremećaj koji pogađa 264 miliona ljudi širom sveta. Ova bolest ne menja samo psihu već i naše telo. To snažno utiče na fizičko zdravlje i može izazvati i druge ozbiljne bolesti. U nastavku pročitajte kako depresija utiče na naše telo u najvećem broju slučajeva.
Depresija simptomi i fizičko zdravlje
Simptomi depresije mogu biti vrlo raznoliki. Depresija ne bira ni vreme ni mesto, može biti nasledna ili podstaknuta nekim događajima tokom života. Pogađa i one ljude koji inače imaju hroničnu bolest bubrega, ali i one koji imaju zdrave bubrege. Ono što je zeznuto kod depresije jeste da ubrzava razvoj bolesti. Jedan od mogućih razloga može biti povećanje inflamatornih proteina koji pokreću autoimune procese.
Naš mozak je usko povezan sa gastrointestinalnim traktom. Stomak je osetljiv na emocije, one umeju da ga pokreću, a mogu doneti nelagodu. Kao što sreća i zaljubljenost pokreće “leptiriće” u stomaku, tako depresija može uticati na kontrakcije i pokrete u traktu. A oni koji već imaju problema sa gastrointestinalnim traktom mogu osetiti još više bolova u stomaku. Gastrointeralni trakt postaje sve podložniji virusima i bakterijama, pa je čest slučaj da depresivni ljudi imaju veliki broj kandide u crevima.
Depresija povećava nivo hormona stresa, a takvi hormoni zauzvrat mogu uticati na nivo šećera u krvi i insulinsku rezistenciju. Ova veza funkcioniše u oba smera, a ljudi sa dijabetesom češće pate od depresije – i obrnuto. Na žalost, mnogi još uvek nisu svesni uticaja loše ishrane na naše ne samo fizičko već i psihičko stanje. Ljudi koji se loše hrane prezasićenim mastima, prženom hranom i onom bez ikakvih nutirijenata za čak 70% su skloniiji dobijanju depresije na duže staze.
Ljudi koji pate od depresije mogu imati i visok krvni pritisak i ubrzan rad srca. Sve ovo može dovesti, a često i dovodi do bolesti srca. Hormoni stresa kao što je kortizol takođe mogu negativno uticati na srce. Tuga i ljutnja ubrzavaju i rad adrenalina koji u prekomernom lučenju može biti i fatalan po srce.
Depresija može dovesti i do oticanja nogu i vena, a to je usko povezano sa opasnošću za srce. Visok krvni pritisak smanjuje protok krvi u krvnim sudovima – oni se skupljaju i postaju krhki. Sve navedeno oštećuje krvne sudove i oni ne mogu da donesu dovoljno hranljivih materija i kiseonika ćelijama i tkivima.
Pomislili biste da je ovde kraj sa svim potencijalnim mukama koje može proizvesti depresija, ali na žalost nije. Depresija takođe može uticati i da jake bolove u leđima. Naravno, bol u leđima nije nužno i uvek povezan sa depresijom. Loše držanje i slabi mišići su češći razlozi za to. Ali stvar je u tome da depresija može izazvati hronični bol. Može se desiti da dobijete upalu donjeg dela kičme u vidu odgovora tela na depresiju.
Kada je u pitanju artritis, depresija može izazvati artritis i obrnuto. Glavni faktor je zapaljenje koje se dešava zbog ove bolesti ako traje duže od pola godina. Depresija takođe može uticati na tok i pogoršati ishod artritisa.
Depresija može izazvati kratkoročni gubitak pamćenja i konfuziju. Ovo stanje čini ljude zaboravnijim i sprečava njihovu sposobnost koncentracije. Takođe može izazvati hroničnu pulsirajuću glavobolju, koja se naziva „tenziona glavobolja“. Dolazi u obliku blagih pulsacija uglavnom oko obrva.
Imajte na umu: Loše raspoloženje može se desiti svima i ne znači uvek da će prerasti u mentalni poremećaj. Ali ako imate nekoliko simptoma depresije, preporuka je javiti se lekaru dok još niste počeli da osećate sve gore navedene probleme.
Da li ste vi ili neko oko vas iskusio depresiju? Kako ste se nosili sa tim?
