Treba da izađemo iz kuće, a ne znamo gde smo ostavili ključeve i pritom kasnimo na posao? Ili zaboravimo važan sastanak? Zakazan pregled, rođendan drage osobe..? Svakom od nas desi se da ga sećanje izda. Postoje načini da poboljšamo pamćenje i to bez pisanja poruka i vezivanja končića oko prsta.

Naše pamćenje veoma je složen sistem zasnovan na čulnim i moždanim funkcijama koje uključuju boje, oblike, mirise, reči i događaje iz svakodnevnog života. Postoje 2 oblika pamćenja: kratkoročno koje traje najviše nekoliko sekundi i dugoročno koje nam ostaje celog života. Sve zavisi od toga na šta više obraćamo pažnju.

Važni podaci zadržavaju se u mozgu kao deo dugoročnog pamćenja, ali nije uvek lako dopreti do njih. Neki put znanje prosto izbledi zato što ga ne upotrebljavamo. Savršen primer su jezici: ako dugo ne koristimo neki drugi jezik, naše poznavanje jezuika postajaće sve gore i gore bez obzira što smo ga nekada govorili savršeno.

Često nam se događa da neki podatak ostaje zarobljen u mozgu. Kao kad nismo u stanu da izgovorimo neku reč, a na vrh nam je jezika. Ovakva nevolja rešava se pomoću veoma jednostavnog trika. Treba da prestanemo da mislimo na značenje i oslonimo se isključivo na zvučnost. Nabrajanjem različitih reči, mozak će se vezati za neku zvučnu asocijaciju i naći reč koja nam nedostaje. Slično je i sa prisećanjem drugih podataka.

Ako želimo da se setimo osoba koje smo upoznali u nekom restoranu, pamćenje mogu da nam osveže naizgled sasvim nevažni detalji. Gde je ta osoba sedela, kakva je bila atmosfera, o čemu smo razmišljali u tom trenutku… I doslednost u navikama dosta pomaže. Ako ostavljamo stvari uvek na istom mestu, teže ćemo ih izgubiti. Kratkoročno pamćenje veoma je ograničeno, jer nismo u stanju da primimo veliki broj podataka odjednom.

Klasičan primer su brojevi telefona. Ako smesta ne zapišemo neki broj telefona ili upotrebimo strategiju tako što ćemo ga podeliti na grupe od po dve ili tri cifre, taj podatak zauvek ostaje izgubljen. Nije ni čudo što svaki servis mobilnih telefona najčešće vrši prenos podataka iz imenika kao uslugu. Kako ćemo pamtiti, zavisi i od naše usredsređenosti. Što više pažnje usmerimo ka određenom podatku, lakše čemo ga upamtiti ali to ne može dugo da traje. Bolje je učiti pomalo svakoga dana, nego da pokušavamo sve da savladamo odjednom.

Frojd je tvrdio da uzrok rupa u sećanju mogu da budu odbrambeni mehanizmi kojih nismo svesni. Iako to ne želimo, u stanju smo da izbrišemo il potisnemo neko sećanje zato što ga vezujemo za neprijatnost. Neki put ne uspevamo da nađemo ključeve od kola upravo zato što ne želimo, jer bismo podsvesno voleli da izbegnemo obavezu koja nam je mučna.

Gubitak pamćenja može biti i patološki, kad se javi kao posledica traume. U tom slučaju ga nazivamo amnezija, a ona se deli na retrogradnu (kada se ne sećamo stvari koje su se dogodile pre traume), anterogradnu (kada nam je teško da primamo nove informacije) i globalnu (gubitak pamćenja koje utiče na rad mozga pre i posle traume).

Što se tiče vrsti pamćenja, postoji nekoliko. Radna memorija ili kratkoročno pamćenje služi nam za trenutnu vezu sa svetom. Traje 10 do 15 sekundi. Dugoročno pamćenje koristimo za skladištenje podataka – to je neka vrsta ljudskog servera. Ovakvo pamćenje je trajno i gotovo neograničeno.