Šta je istina i koliko vam je stalo do nje? Neki je iz navike nikada ne poštuju ili su uvek spremni da je se odreknu. Ima i onih koji nisu svesni da lažu zato jer je njihova stvarnost drugačija. Postoji mišljenje da je laž nedovoljna preciznost, odnosno tumačenje stvarnosti na iskrivljen način…

Većina se ipak slaže u tome da treba  praviti razliku jer bezazlena priča deteta koje neće da prizna da je ukralo kolač, nije isto što i zlonamerna izmišljotina odrasle osobe koja šteti ugledu sagovornika – dovodi u pitanje njegov položaj u društvu, inteligenciju ili ugrožava njegove odnose sa porodicom i prijateljima.

Zašto se onda laže? Koji je pravi razlog veoma rasprostranjene navike da se zaobilazi istina?
Prve svega, niko nas u tome ne sprečava. Niko nema pravo da zahteva na silu odgovor koji je istinit, kao i onaj koji to nije.

Na istinu može 100% da se računa samo izuzetnim okolnostima kao npr.u sudskim pretresima gde tim pravom raspolažu sudije. Na žalost, tokom procesa dugotrajnih suđenja retko kada se otkrije potpuna istina jer prekidanje, razvlačenje, čitanje iz spisa prevodilacke agencije, notara, slušanje različitih svedoka i drugo, usporava proces oktrivanja cele i prave istine.

Sopstveni doživljaj stvarnosti izražen pričom javlja se još u detinjstvu: sva deca zapravo imaju sklonost ka tome da menjaju stvarnost, ali na to niko ne obraća pažnju. Ako se ova navika podrži i zadrži u kasnijem dobu – znak je nedovoljne zrelosti i nesposobnosti da gledamo istini u oči. U takvim slučajevima osećanje nemoći je toliko jako da rešenje nalazimo u bežanju u izmišljeni svet.

Izvor: mentalizer.com

U ovom tekstu pokazaćemo vam kako da prepoznate lažova prateći njegovu/njenu mimiku tela i lica.

Jezik kao osećanje krivice

Znaci po kojima se raspoznaje stres, a koje naš nervni sistem ispoljava nezavisno od naše volje i razuma, na najbolji način iznose neistinu na videlo. Sušenje usta kao posledica straha, tera onoga ko laže da jezikom vlaži usne češće nego što je normalno i da neprekidno guta višak pljuvačke.

Često pročošćavanje grla (kašljicanje), takođe je znak nesigurnosti baš kao i nepravilan ritam disanja. Pazite međutim da ne bude nesporazuma. Ako sagovornika nepravedno optužujete, može da se dogodi da njegova uznemirenost pokrene sve pomenute mehanizme dok u očajanju pokušava da vas uveri da grešite.

Signali nogu

Nogama, odnosno stopalima najteže je upravljati, pa odluku da se ispriča neka laž najčešće prati njihovo ukrštanje što je prirodni stav odbrane i potvrda straha od toga da laž ne bude otkrivena. Ima i onih koji u ovakvim prilikama bar jedno stopalo nesvesno usmeravaju ka vratima, kao da hoće da kažu: ne govorim istinu, stidim se i želim što pre da odem odavde.

Isto značenje ima i nervozno tapkanje stopala. Izuzetak su otvorene osobe koje su pune energije i veoma okrenute spoljašnjem svetu. U njihovom slučaju ovakvi pokreti mogu da znače da im je dosadno i da ne nalaze način da to iskažu. Ali i to je suštinski, laž?!

Onaj ko ne poštuje istinu zna da telo može da ga izda. Zato mu je držanje često usiljeno i strogo nadzirano. Ova borba sa samim sobom tera osobu da češće menja položaj tela.

Upamtite i to da vam lažov nikada neće tek tako prvi prići, niti je spreman da vas dodirne. Jer osim prikrivanja istine, nastoji da sakrije i neki deo tela.

Ruke najpouzdaniji svedoci

U uobičajenom razgovoru pokretima ruku naglašavamo suštinu i pojačavamo značenje svoje poruke. Kad se laže ovi pokreti su izuzetno retki, zato što podsvest neprekidno upozorava na mogućnost da se ruke suprotstave rečima. Šta drugo ostaje nego da se one drže u džepovima?

Kako su mnoge laži u stvari pokušaj da se prikriju neprijateljska osećanja, ruke na ovaj način svedoče i o sukobu između neusiljenosti i samokontrole. Osoba koja zaobilazi istinu često dodiruje glavu ili neki deo lica – najčešće nos i uši.

Deca na primer, u svojoj naivnosti, najčešće rukom pokrivaju usta kao izvor laži, dok odrasli svom lukavstvu usta zamenjuju nosom, bradom, ušima ili očima. Sve je to sumnjivo i kada neko čini takve pokrete u razgovoru sa vama, držite se što dalje od te osobe.

Izvor: learning-mind.com

Pogled umesto reči

Najnovija istraživanja pokazuju da nismo uvek u stanju da upravljamo izrazom lica. Neke grimase mogu da promaknu i pre nego što mozak saopšti licu kakav izraz treba da zauzme. Zato mnogi ne uspvaju da izgovore laž ako sagovornika gledaju pravo u oči.

Izbegavanje pogleda, nepogrešivo označava osobu koja prikriva istinu. To je zapravo način da se izbegne da sagovornik primeti signale koji dolaze od zenica: šire se kad osećamo zadovoljstvo i sužavaju kada doživljavamo nešto neprijatno.

Drugim rečima, istinu možemo otkriti na savršeno jednostavan način – gledajući pravo u oči onoga ko nam se obraća, kao i onoga ko nam tu istinu duguje. Neka druga istraživanja pokazuju da osoba koja pokušava da slaže preko telefona, koristi dosta skučen rečnik, zamuckuje i često je neodlučna.

Za profesionalne lažove (koji najčešće imaju neki prikriveni mentalni poremećaj) na žalost mnoge od navedenih stvari ne važe. U ovakvim slučajevima gotovo da je nemoguće razotrkiti ga i skunuti mu masku.