Reklo bi se da ljudi ne dolaze sami na ovaj svet uprkos verovanju da se rođenjem pojavljuje i prvi list na stablu života. Odrastanjem stičemo nova iskustva, stvaramo nove kontakte i gradimo odnose, ali u svakome od nas čuči ta misteriozna iskra i neraskidiva nit koja pokreće volju da radimo i gradimo kako bi jednog dana imali porodicu. Ta iskra je stalan podsetnik da se negde tamo nalazi naše drugo ja, naš životni partner, osoba bliža od roditelja i draža od intimnih prijatelja, a opet veća zagonetka od univerzuma.

Prolazimo kroz dnevne rutine sa nemilosrdnom željom da konačno upoznamo nju/njega, danas-sutra, za nedelju dana ili nekoliko godina, možda će se pojaviti iza ugla ili u nekim neverovatnim okolnostima. Svašta se može dogoditi. U međuvremenu, srećemo drugu osobu. On/ona je zanimljiva, lepa, pametna, duhovita i sve vrvi od uzbuđenja. Čini se da je došla ljubav. Čini se da je on/ona, ona prava.

Vreme prolazi, a u nama nemir. Nepoznati nemir, nedokučiva nesigurnost, osećaj da nešto nije u redu. Ovaj podsetnik je svetionik u grudima koji još uvek traga za svojom pravom polovinom. Osoba sa kojom smo u takvim trenucima nije prava. To ne znači da stvari ne mogu da funkcionišu baš kako bi trebalo, ali osećaj neizvesnosti uvek će tiho tražiti svoje ispunjenje.


Odlučimo da nastavimo. Pojavljuje se se novi osećaj. Ali kao da je opet pogrešan. Što je duži put traganja, vera kao da se tiho gasi. Da li uopšte postoji ona prava osoba? Možda je život stvoren da bi prihvatili okolinu i prilagodili se na nju.

I samo tada, kada odustanemo. Kada osetimo kao da više nema nade. Kada prihvatimo svoju sudbinu i usamljenost. Kada se ogolimo pred sobom i svetom – ta nevidljiva nit slobodno počne da se rasteže.

Kreće se putem ljubavi, tog popularnog stanja o kome svi veliki pisci i pesnici, umovi i svetska nauka vekovima pričaju. Sve se odjednom čini kao najbolje i dvoje ogoljenih ljudi se prepoznaju.
Ta magična, nevidljiva nit je među dvoje ljudi čiji se životni putevi sudbinski ukrštaju, među onima kojima je suđeno da budu zajedno. Ta neraskidiva nit zove se prava ljubav.

Oni će pronaći jedno drugo samo kada upoznaju suštinu slobode i usamljenosti, u trenutku kada mudrost nadvlada glupost, znanje nadvlada neznanje, a prihvatanje tvrdoglavost.

Tada će se srodne duše sastati. Opet nevini, iskreni, spremni da vole, da pruže, da se okrenu na bolje. Zajedno nisu sami, zajedno umnožavaju osećanja i mudrost, spremni za zajedničke životne eksperimente. Takav susret otvara nove mogućnosti koje se postižu isključivo u paru. Tada će im i svet aplaudirati kao uniji koja prosvetljava i širi mudrost svuda u okolini.

Udaljenost, ljudi, problemi i teški uslovi – ništa ih ne može sprečiti u dovršavanju zajedničke misije. Oni su se sreli i to je glavna stvar koja se dogodila. Sve ostalo je samo pitanje vremena.

Jedina stvar koju treba da znamo je da ljubav nije iskra u vatri zivota – ljubav je vatra, a sve prepreke gore u plamenu.