Da li se osećate kao da ste na neki način zaglavljeni u kolotečini? Zaista, može biti frustrirajuće na neki način ostati “zaglavljen” u životu i osećati se kao da se ništa ne menja, niti da se išta može primeniti. Važno je napomenuti da takav život nije isto što i depresija.

Kada individua tako čami, čini se da se ne postoji pravac ka ostvarenju sopstvenih ciljeva. Podrazumevano, jedan od načina da se razbije ova kolotečina je preduzimanje akcije, i ta akcija ne mora biti nagla – ne kaže se džabe “sitnim koracima ide se do vrha”. Donošenje svesne odluke da poboljšate verziju sebe, vremenom postaje vrlo motivirajuće.

Rad na poboljšanju sebe će garantovano pozitivno uticati i na vaše sopstveno blagostanje, kao i na odnose sa porodicom, prijateljima i kolegama. U nastavku teksta pročitajte 5 načina i saveta koji će vam pomoći u uspostavljanju životnog balansa i sopstvenog zadovoljstva bez ikakvog preteranog truda. Ovo su sasvim jednostavni predlozi koji ne iziskuju menjanje života iz korena, a garantovano će imati pozitivnog uticaja na vas.

1. Napišite listu ciljeva koje bi voleli da postignete, bez pritiska i obaveza

Ako želite da se vremenom poboljšate, važno je da na samom početku postavite ciljeve tako što ćete ih samo – zapisati. Ne forsirajte sebe tako da ih smatrate obavezom. Tzv. “Smart ciljevi” zasnivaju se na ideji da je važnije napredovati sitnim koracima nego pokušavati da preko noći promenite svoje navike. Na primer, možete postaviti cilj da hodate svaki dan pola sata dnevno, do kraja godine. To zaista nije naporno, ali je sigurno značajno za psihološki napredak.

Recimo,, ako trenutno ne šetate, možete početi sa kratkim 10-minutnim šetnjama, tri puta nedeljno. Svake nedelje možete povećavati dužinu šetnje. Ovako jednostavni “zadaci”, ukloniće osećaj da ste “na nuli” i da svakodnevno tapkate u mestu.

2. Odvojite vreme za odmor

Pre nego što naučite kako da zaista budete sve bolji i bolji, važno je da počnete sa osnovnim životnim potrebama. Morate da ispunite svoje osnovne potrebe pre nego što pređete na samousavršavanje, a delić toga je i odvajanje vremena za odmor i brigu o sebi. Da li ste da li ste znali da ljudi koji pate od anksioznosti ne umeju da odmaraju?

Zato izdvajanje vremena za odmor može učiniti čuda za vaše blagostanje. Osim toga, kada se dobro odmorite, imaćete više propusnog opsega za rad na drugim načinima na koje možete da se poboljšate.

3. Unesite više kretanja u svakodnevnicu

Dok ishrana i vreme za odmor igraju ogromnu ulogu u tome kako se osećate, pokret i vežbanje takođe imaju važnu ulogu. Ako niste zainteresovani za bavljenje sportom i ostale zdravstvene prednosti, još uvek možete pronaći način da se više krećete. Izdvojite po pola sata dnevno, da na pauzi za posao prošetate i proćaskate sa kolegama.

Obećajte sebi da ćete jednom nedeljno otići u muzej, galeriju, bioskop, na neko mesto gde ranije niste bili, ili na neki događaj. U ovom slučaju potrebna je blaga disciplina da istrajete u nameri, ali jednom će vam se debelo isplatiti.

4. Započnite praksu zahvalnosti

Jedan od načina da naučite kako da budete bolji kao osoba jeste i da zaista budete zahvalni za ono što imate. Praktikovanje zahvalnosti vrlo je efektno za ljubav prema sebi (i drugima), a ponajviše pozitivno utiče na uklanjanje osećaja ogorčenosti.

Pokušajte da primetite male stvari koje vas čine srećnim u životu i šta je ono što imate, a čini da se osećate zahvalnim. Jogiji na Himalajima se svakog jutra zahvaljuju sasvim “jednostavnim” stvarima – suncu, kiseoniku, mogućnošću da osete zemlju bosim nogama, vodi i hrani. To im pomaže da od samog početka dana reflektuju emocije na tzv. višim frekvencijama. Svoju praksu zahvalnosti možete fino podešavati tokom vremena.

5. Negujte se zdravom ishranom hranom

Lakše je živeti najbolji život koji možete da zamislite onda kada se osećate punim energije. I pored toga što se ova činjenica svakodnevno ponavlja, količina i raznolikost hrane na svetskom tržištu ne ide u prilog zdravlju kao takvom. Ipak, zapamtite jednom za svagda – ono što jedete ima veliki uticaj na to kako se osećate.

Počnite da pazite šta stavljate u svoje telo. Jedite raznovrsnu hranu u različitim bojama, u svim grupama hrane. Pokušajte da jedete sveže, kuvane, pa čak i sirove namirnice kad god možete. Ako nemate vremena da spremate zdrave obroke kod kuće, potražite druge alternative, kao što su pretplate na setove za zdrave obroke.

Zapamtite da u lošoj ishrani važi ono pravilo – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. I zato i pored toga što zdrava hrana naizgled deluje skuplje, vrednost koju ulažete u svoje zdravlje u budućnosti je primarna u odnosu na bilo šta drugo.