‘’Putovanje je više od gledanja znamenitosti, to je duboka i trajna promena ideja življenja’’. – Mirijam Berd

Ponedeljak: 06:00 alarm. 08:00 posao. Kolege. Pauza. Kraj radnog vremena. 16:00 Odlazak kući (u najboljem slučaju je 16:00, ako ne znaš za prekovremeni rad). Utorak, sreda, četvrtak, petak, taj ostatak nedelje je kao preslikan. Subotu prate obično kućni poslovi, nedelju druženja ako za njih uopšte i imaš snage i volje. I dobro poznaješ taj osećaj kada samo želiš da spakuješ torbu, staviš naočare za sunce, sedneš u kombi i odeš, da nestaneš na nekoliko dana, ili na makar nekoliko časova iz svoje svakodnevne rutine. One koju živiš godinama i čiji si postao rob.

Moraš priznati da si bar jednom u životu listao sajtove turističkih agencija ‘’samo da, onako neobavezno, vidim ponude’’. Pariz – nekoliko stotina evra, kada na to dodaš još toliko za neke neobavezne a ipak u tvojim očima obavezne izlete – ‘’Nema šanse!’’ Madrid, Berlin, Rim, ista priča. Neki od nas zalutaju čak i u odeljke sa ponudama prenoćišta u Beogradu, ne da bismo putovali u Beograd, nego da bismo uporedili cene hrane, smeštaja, pića u kafićima, i opravdali neizlazak iz svoje dosade. ‘’A, dobro, pa Budimpešta nije tako skupa. Mogu da odem za 20e i čak na samo jedan dan, ionako je blizu’’. Nekoliko onih pomenutih preslikanih dana, i eto nas u sred Váci ulice. Oni predivni dugi, predugi mostovi, Dunav koji izgleda mnogo veće i hladnije nego kod nas, nepoznata slova sa kukicama svuda okolo (sada još bolje razumemo strance koji se muče sa našim ’’ć, č, š, ž’), muzeji, menjačnice međusobno udaljene svega nekoliko stotina metara sa totalno različitim kursevima evra, nepoznati ljudi, nepoznatim jezikom pričaju i u svemu tome – ti! Eto, promenio si svoju svakodnevicu! Odjednom u sebi vidiš nekog ko bez problema koristi svoj do juče ’’loš engleski koji se u Srbiji NIPOŠTO ne priča’’. Vidiš da sa uživanjem posmatraš niz zgrada, prolaznike, prodavnice. Postaješ svestan da ćeš narednih nedelja, a možda i meseci, imati nečega da se prisećaš i nečemu da se smeješ, nešto da prepričavaš. Ti si svestan da si za samo par hiljada dinara koje si pre nekoliko meseci odvojio za cipele koje ti ni ne trebaju, kupio mnogo bolje ‘’cipele’’. Baš one što su te trgnule iz ideje da je ceo život šablon i prošetale na samo jedan dan kroz nešto strano i nesvakidašnje.

Postoji nešto u tom osećaju kada se nalaziš negde gde nikada pre nisi bio. Nešto u tom saznanju da dok ti stojiš na sred trga glavnog grada neke zemlje, sa mapom u rukama i vrtiš se u krug ne znajući gde bi krenuo, a pored tebe prolaze oni koji baš u tom gradu imaju svoj život, svoju svakodnevicu, svoje navike, i baš onaj život od koga si ti na kratko pobegao. Njihovi dani koji su preslikani za tebe postaju nešto novo. Za tebe postaje sve od velikog značaja, čak i fiskalni račun stavljaš u džep i nosiš ga sa sobom da se sećaš kako si bezuspešno pokušavao da izračunaš cenu magneta, da u glavi iz jedne valute konvertuješ u drugu, pa iz druge u svoju. Ti u drugom gradu, u drugoj zemlji, postaješ deo vremena kome znaš da ne pripadaš ali na trenutak kradeš jedan deo njega.

putovanja

Autor teksta: Mirjana Tadić