Naučne discipline poput psihologije, neurokardiologije, endokrinologije i mnogih drugih, godinama unazad bave se istraživanjem na ovu temu. Jedno je sigurno – genetika, ishrana i vežbe nisu najvažnija stavka u nameri da produžimo život. To su samo alati kojima omogućavamo onom najvažnijem da pravilno funkcioniše, a to je – UM.
Ako sumnjate da misao utiče na zdravlje, bićemo radi da vam istovarimo “pun kamion” naučnih dokaza koji idu u prilog ovoj činjenici, pravo na vaš prag. Kada bolje razmislimo, jednostavnije je da se nadovežemo na priču 🙂 Izdvojite par minuta za ovaj tekst koji vam zauvek može promeniti pogled na svet.
Najstarija dokumentovana osoba koja je na ovom svetu provela čak 122 godine i 164 dana, bila je francuskinja po imenu Žana Kalman (Jeanne Calment). Rođena 1875. (umrla 1997.), udata za daljeg rođaka (verovali ili ne), imala je jednog sina i jednog unuka. Nadživela ih je sve i skoro proživela tri različita veka. Možete li da zamislite promene koje je doživela tokom svih tih godina?
Koja je njena tajna?
Francuski demograf i gerontolog, Žan Mari Robin (Jean-Marie Robine) koji se bavio slučajem ove posebne gospođe naglašava da ona nikada nije radila ništa posebno da održi dobro zdravlje. Naime, Žana Kalman je pušila cigarete od svoje 21.godine (nepotvrđen izvor je da nikada nije pušila više od 2 cigarete dnevno), omiljeno piće joj je bilo vino sorte porto, a jela je čak par kilograma čokoladnih slatkiša nedeljno, sve do svoje 117.godine života. Ona je odavno izjavila da su puno smeha, izbegavanje stresnih situacija i ljudi koji oduzimaju pozitivnu energiju – najveća tajna njene dugovečnosti.
Doduše, ne možemo da izbegnemo činjenicu da je njen život dobrim delom splet srećnih okolnosti jer je živela u bogatoj porodici i od malena nije morala da brine o preživljavanju kroz siromaštvo. Ipak, za života je imala prilike da upozna ljude različitih profila, od najsiromašnijih do ekstremno bogatih i ono što je takođe primetila je da kućno vaspitanje i roditeljska životna iskustva koja reflektuju na svoju decu savetima, takođe utiču na razvoj mentalnog sklopa deteta.
Zbog toga odbija da prihvati da je bogatstvo uticalo na njen unutrašnji mir jer je shvatila da je “ljubav prema moći jedina ljubav koja vremenom raste do te mere da postaje destruktivna više od bilo koje druge”.
Njen moto glasi: “Ako ne možete da učinite ništa povodom situacije koja vas je uznemirila, onda jednostavno ne vredi da se brinete… hajde da uporedimo sa čovekom kojeg sam lično poznavala. Živeo je zdravim stilom života, pravilno se hranio i često vežbao. Dobio je infarkt u 61.godini i na mestu ostao mrtav. Moram vam priznati da se nisam iznenadila jer ga zaista nikada nisam videla da se smeje. Znala sam da ta osoba ima tip “A” ličnosti* Zbog takvih slučajeva u rečnik sam uvela izraz “odvratno zdrav”.
Lične priče i iskustva su zaista interesantni, ali šta istraživanje kaže na temu povezanosti misli i opakih bolesti srca ili raka? Prema najpoznatijem evropskom istraživačkom žurnalu (koji se izdaje skoro 60 godina u Engleskoj -Journal of Psychosomatic Research) – “ekstremno suzbijanje besa koje izaziva stres je najčešće identifikovana karakteristika 160 pacijenata obolelih od raka dojke“.
U narednom istraživanju, primećeno je da je najčešći savet koji lekari daju pacijentima sa još uvek nedefinisanim dijagnozama – upravo suzdržavanje od besa i izbegavanje stresa. Potisnute ljutnje mogu biti prethodnica razvoju, a takođe i faktor u napredovanju raka.
Po našem mišljenju,najzanimljivija stvar u članku je činjenica da pušenje cigareta skoro 100 godina nije ostavilo jačeg uticaja na njeno zdravlje. I ako to zvuči gotovo nemoguće, rekli bismo da je MISAO VAŽNIJA OD ŽIVOTNOG STILA.
Zbog toga negujte dobro u sebi i sigurno ćete biti nagrađeni!
