Ovo je jedna od tema kojoj se mnogi bave godinama unazad – kako i na koji način možemo da utičemo na razvijanje inteligencije kod dece i da li je kao takva unapred predodređena? Postoji mnogo teorija o ovome i nijednu ne možemo sa sigurnošću da potvrdimo – osim činjenice da je svaka individidua zasebna priča za sebe i da je svako životno iskustvo dragoceno kada je u pitanju formiranje ličnosti, pa i inteligencije. Iako se mnogi ne slažu sa ovom tvrdnjom, mi smo sigurni da je inteligencija neograničena i da se na njoj može uvek dodatno raditi.

Naučnica Fransis Rošer i njene kolege sa Univerziteta Kalifornija, davne 1993.godine, objavili su naučni rad koji je promenio svet. Određen broj studenata koji su biili podrvgnuti ogledu, nasumično je podeljen na 3 grupe.

Jedna grupa slušala je Mocartovu Sonatu za 2 klavira u B-duru, druga grupa uobičajenu muziku za opuštanje dok je treća grupa odvojeno sedela u tišini. Nakon određenog vremena, studenti sve 3 grupe radili su običan test za procenjivanje prostorne inteligencije. Studenti iz grupe koja je slušala Mocarta postigli su znatno bolje rezultate od studenata iz druge dve grupe.

Novinari su o rezultatima ovog ogleda izveštavali sa “pomalo” novinarskog preuveličavanja, objavivši da je svega nekoliko minuta slušanja Mocarta dovoljno za znatno dugoročno povećanje inteligencije. Vesti su se širile i nadograđovale, neki su tvrdili da i bebe postaju bistrije posle slušanja Mocarta. Međutim, kada su drugi naučnici pokušali da dobiju iste rezultate kao Dr.Rošer, zaključili su da je učinak, ako je i postojao, mnogo manji nego što se isprva mislilo.

Dakle, da li postoji način da se kod dece poveća inteligencija uz pomoć muzike ili nekog hobija? I te kako da postoji. Pre nekoliko godina psiholog Glen Šelenberg, ispitivala je decu – neka su učila da sviraju klavijature, druga su imala vežbe glasa, treća grupa je dobila zadatak da vaja skulpture od gline ili crta po mušemi, četvrta grupa je učila da glumi, dok peta, kontrolna grupa, nije radila ništa.

Izvor fotografije: msmvan.com

Rezultati su pokazali izuzetno jasna poboljšanja koeficijenta inteligencije kod dece koja su učila da sviraju klavijature. slikaju, vajaju i ona koja su vežbala glas, dok oni sa časova glume nisu imali velike promene koeficijenta inteligencije kao ni oni iz kontrolne grupe.

Izgleda da aktivnosti koje zahtevaju usredsređenu pažnju i memorisanje pomažu da se kod dece razvije inteligencija kao i bolja samodisciplina i razmišljanje.